Едиција „Публицистика у развоју друштва и државе I: Од новинског извештаја до објективне историје. Карановац/Краљево у српским новинама 1835-1918“ представљена је у Галерији Народног музеја Краљево, у четвртак, 17. августа 2023, са почетком у 20 сати, другог дана Жичког духовног сабора „Преображење 2023“. Едиција обухвата четири књиге мр Славољуба Маржика са темом „Карановац/Краљево у српској штампи“ у којима је период од 1835-1918 сагледан кроз четири хронолошка оквира (1835-1867; 1968-1903; 1904-1908; 1908-1918). Ова сабрана грађа је била и непосредни повод за организацију првог научног скупа, чији Зборник радова „Публицистика у развоју друштва и државе I: Од новинског извештаја до објективне историје. Карановац/Краљево у српским новинама 1835-1918“ чини пети део едиције, којим је ова тема заокружена. На почетку промоције Дарко Гучанин, директор Народног музеја Краљево, поздравио је публику, представио учеснике и захвалио се Правном факултету Универзитета у Београду и Институту за политичке студије у Београду који су суиздавачи Зборника радова, као и граду Краљеву, који је подржао пројекат.
Након тога публици се обратио Драган Драшковић, музејски саветник и дугогодишњи директор Народног музеја Краљево, сада у пензији, који је одлучио да прочита један свој текст под насловом „Траг“ припремљен за ову прилику. O самом Славку Маржику је рекао: „Славољуб Маржик-Маџо је својим књигама: „Маржикови“, „Путовање Данским краљевским возом“ и „Краљево у српској штампи 1835-1918“, оставио Краљеву поклон за дивљење и памћење, а истраживачима и љубитељима прошлости олакшао и убрзао писање. Трајност његовог дела потврђује и овај Зборник радова са првог научног скупа који вечерас представљамо, али и сви будући радови, књиге и зборници ће освежавати и чувати Славков траг и присуство у Краљеву, као и траг читаве породице Маржик.“
Осврнуо се, такође, на почетак сарадње са Славком, када је између њих двојице дошло до расправе око односа династије Обреновић према Краљеву. Славко је дошао у Музеј „…са фотокопијом и прекуцаним текстом генерала Јована Мишковића из 1869. године „Значај Чачка, Горњег Милановца и Карановца“ из Архива САНУ и са анализом, боље рећи критиком тог извора на једној страници насловљеном „Прилог за историју Краљева.“ Оно око чега су се сложили тада било је да је штампа важан извор за историју, од чега је почело несвакидашњи Маржиков подухват. Драган Драшковић је након свог излагања поклонио Дарку Гучанину и Народном музеју Краљево наведена Маржикова документа, док је Марини Маржик, Славковој кћери, уручио комплет едиције и позвао је да се обрати публици.
Марина Маржик је у свом обраћању прочитала последњу кратку забелешку свога оца из фебруара 2022. написану непосредно пред смрт, под називом „На крају приче…“. У њој Славко Маржик каже: „Завршавајући своје писање о животу у вароши на Ибру, покушао сам да у овој причи, између осталог, пронађем и разлоге за неку врсту, готово опсесивног односа породице Маржик, према, некада Карановцу, а данас Краљеву. Размишљајући о тој, сада већ породичној опседнутости, тек у тренутку једног мог, готово несвесног и неконтролисаног набоја, схватио сам да једино прихватљиво објашњење за тако нешто јесте, да је у питању снажан и непролазан осећај љубави и припадности родном граду“.
Др Радомир Поповић, научни саветник Историјског института у Београду, представио је Зборник радова „Публицистика у развоју друштва и државе I: Од новинског извештаја до објективне историје. Карановац/Краљево у српским новинама 1835-1918“ првог научног скупа у оквиру трогодишњег пројекта, који је реализован током Жичког духовно сабора „Преображење 2021“. Након кратког осврта на историју тематских зборника, који се у нашој науци јављају тек средином 20. века, Поповић је истакао да је Зборник подељен у два дела. Први се односи на вредновање штампе као историјског извора, док се други односи на друштвену и политичку историју Краљева током 19. и 20. века. Након тога представио је радове, којих има 21, појединачно.
На крају промоције публици се обратио Љубодраг П. Ристић, уредник Зборника радова, који је истакао да мало која, а можда ни једна друга, варош у Србији немају оваква преглед штампе везане за своје место, какав има Краљево захваљујући раду Славка Маржика. Подвукао је поново да је Славко преписивао својом руком материјал, па након тога прекуцавао на писаћој машини и такав материјал предавао Народном музеју, који га је затим припремао за штампу. Он је на неки начин бацио камичак у воду, који је направио концентричне кругове који се шире и у којима се ми налазимо подстакнути на даљи рад његовим примером и упорношћу.
Након промоције развила се краћа дискусија са публиком. Уредници зборника су др Љубодраг П. Ристић и Дарко Гучанин, а издавачи Народни музеј Краљево, Институт за политичке студије, Београд и Правни факултет Универзитета у Београду.
