„Краљица Драга Обреновић је поневши краљевску круну 1900. године у свести савременика и у каснијој историографији која је понудила објашњење за заверу, сурово убиство краља и краљице и династијски преврат, испунила важан део празног простора у тумачењима учинка владавине Обреновића у целини.“

Извод из текста др Ане Столић који је нашао своје место у каталогу изложбе „Наша суграђанка краљица Драга: између славе и анатеме“, је добар показатељ зашто се управо Драги Обреновић посветила истраживачка пажња Музеја рудничко-таковског краја, и то аутора изложбе виших кустоса Ане Ранковић и Александра Марушића. Наравно, увек су присутни и лични, завичајни разлози, а то је овог пута чињеница да је Драга Обреновић, потомак знаменитог претка, деде Николе Милићевића Луњевице, и да је рођена управо у омаленој вароши, Горњем Милановцу подно планине Рудник. Због тога је за свој списатељски и преводилачки псеудоним изабрала име Рудничанка.

Поставка изложбе је подељена на сегменте који говоре о животу Драге Обреновић: Порекло и младост, Госпођа Машин, Дворска госпођа краљице Наталије, Вереница краља Александра, Краљевско венчање, Живот на двору, Краљица Србије, Краљица Драга 1902-1903, Мајска трагедија 1903, и коначно Перцепција личности краљице и догађаја српске историјске сцене у иностранству и код нас. Вишегодишњи рад кустоса кулминирао је поставком реперезентативног визуелног доживљаја са јасним излагачким целинама, са богатом илустративном грађом и необичним музеолошким идејама, па су се детаљи са хаљине краљице Драге као и детаљи са многобројних уметничких представа њој посвећених, нашли на изложбеним паноима заједно са чињеницама, и то оним до сада неексплоатисаним, а изузетно важним за будућа истраживања историје XIX и почетка XX века. Поставка је реализована у сарадњи са преко 12 музејских и архивских установа и Манастиром Враћевшница у оквиру којег постоји музеј Обреновића.

Неопходно је да се подсетимо да је Музеј рудничко-таковског краја 2010. године покренуо пројекат „Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије и Европе“, чији су уредници управо Ана Ранковић и Александар Марушић, који су у оквиру пројекта до сада објавили шест томова грађе о овој династији. Пројекат је и основа ауторског рада на изложби „Наша суграђанка краљица Драга: између славе и анатеме“, а треба истаћи да су такође афирмисане приватне збирке Сиголен Франш д`Епере Вујић, као и колекција Стојана Брзака, које су у оквиру пројекта обрађене и публиковане, а у оквиру изложбе

Изложбу прати штампани каталог са текстовима др Ане Столић „Краљица Драга Обреновић“, Александра Марушића „Краљица Србије у свом завичају: посета последњих Обреновића Рудничком округу септембра месеца 1901. године“ и Дејана Вукелића „Стваралачке евокације сећања на краљицу Драгу Обреновић (у кинематографији, позоришту и популарној култури.“

Мирјана Мокровчак Глишовић
виши библиотекар
Музеј рудничко-таковског краја

Pin It on Pinterest