О Сталној поставци

Народни музеј у Краљеву је након завршене адаптације старог школског здања у савремени музејски простор (2006. године), реализовао комплексну сталну поставку. После двогодишњег рада комплетног тима стручњака Народног музеја, којим је руководио директор Драган Драшковић, нова стална поставка је отворена 16. маја 2008. године. За њену презентацију опредељен је комплетан први спрат који обухвата 4 сале и ходник дуж оба крила зграде. Стална поставка Народног музеја пружа општи увид у историју Краљева и његове околине. Кустоси, аутори поставке, усагласили су своје идеје са могућностима простора: посетилац долази степеништем у хол одакле улази у десно крило зграде, у коме је издвојена сала посвећена археологији, потом физички и хронолошки прелази у салу у којој је представљена ратна историја Краљева и околине, док је ходник у овом крилу зграде затворен и претворен у меморијалну собу посвећену жртвама масовног стрељања у Краљева октобра 1941, једном од најтрагичнијих догађаја у прошлости града. У левом крилу здања је сала у којој је приказана политичка и културна историја Краљева (развој локалне управе, трговина, занатство, банкарство, здравство, Црква, просвета и веза града са династијама Обреновића и Карађорђевића), легат Оливере Чоловић Радојковић смештен је у ходнику а формирање и европеизација грађанске класе током XIX и XX века представљени су у Сали за етнологију.

Стална поставка Народног музеја на први поглед задржава класичну концепцију приказа историјског тока од најстаријих периода ка савремености, али више као спољни оквир који омогућава посетиоцима сагледавање опште линије развоја у оквиру које је истакнут већи број тема. Поставка пружа не само могућност упознавања историје једног конкретног града и његове околине, већ показује да музеј може бити и место где се чувају знања из прошлости, људска сећања и емоције, креирају нове идеје, или се открива да свет око нас пружа много више изазова него што претпостављамо. Наредне 2009. године пројекту је Музејско друштво Србије доделило највише признање, награду „Михаило Валтровић“.

Током, сада већ дугих 12 година постојања, поставка се мењала увођењем нових елемената, односно као живо ткиво музеја, развијала се током времена у складу са новим истраживањима и доласком нових експоната, као и кроз стални рад са публиком. Временом је постала доступна и за инвалиде, а снимљен је и посебан видео-водич за глуве и наглуве особе.

Сала за археологију

У Сали за археологију изабрана је особена тематска концепција (археологија као наука): принт који покрива велики зид сале носилац је комуникације са публиком, а поставка укључује и оригинални материјал и различите детаље који подстичу посетиоца на учествовање. Ексклузивни експонати постављени су бочно у високоестетизованим витринама на посебно израђеним носачима од мурано стакла.

Најстарија насеља потичу из шестог миленијума пре  н. е. и лоцирана су уз источну и западну страну града, у селима Чукојевац, Конарево, са становима полуукопаним у земљу и живљем које се бавило земљорадњом, обрадом и трговином каменим сировинама и оруђем. Крајем неолита, у насељу у Ратини, становници винчанске културе граде надземне куће са бојеним зидовима и експериментишу са првим рудама бакра, отварајући врата технологији металних доба. Насеља старијег гвозденог доба окружују Краљево у великом броју (Конарево, Карађорђева улица, Кованлук), док је у Крушевици, у околини Рашке, пронађен кнежевски гроб са луксузним материјалом.

Долазак Римљана и рана романизација аутохтоног становништва потврђена је ископавањима у Конареву, Чукојевцу и Корлаћу у близини Баљевца на Ибру показујући присуство римске администрације од самог оснивања провинције Горње Мезије у I веку н. е. Значајан је узлет у долини Ибра, где се у периоду позног Царства интензивира рудно-металуршка активност, пре свега на Копаонику, у потрази за племенитим металима који би смањили финансијску кризу државе у замирању.

Након сеобе народа, Словени заузимају територије Византије, запоседајући и долину Ибра. Већ од X до XII века, први прилози из гробова, бронзане и сребрне наушнице, недвосмислено показују насељеност српским становништвом. Подизањем Студенице, великог жупана Стефана Немање, започиње управо на овом простору историја средњовековне државе Немањића у којој ће се развити уметност рашке школе. Убрзо после градње Студенице, скривене у брдима Чемерна, у плодној долини на ушћу Ибара у Мораву Немањин син Стефан подиже своју задужбину Жичу, седиште Прве српске архиепископије и ново крунидбено место. Судећи по броју картираних и ископаваних гробаља, стиче се утисак о постојању густе мреже насеља са сразмерно великим бројем становника у околини Архиепископије. Оснивач, краљ Стефан Првовенчани је манастиру даровао 57 села и заселака, повељом која је исписана на зидовима улазне куле, чије називе и данас можемо лако препознати, обезбедивши му самосталан живот и развој. С друге стране, Жича је као средиште Цркве и државе била на удару многих непријатеља и њена потоња историја била је историја страдања и обнова (било их је 7), а последње велико разарање последица је немачког бомбардовања  у октобру 1941. године.

У овом широком хронолошком оквиру публика се среће са интригантним наслеђем и многим занимљивим темама.

Аутори поставке: Вера Богосављевић Петровић, Татјана Михаиловић

Сарадник: Слађана Спасић

Спољни сарадници: Слободан Маринковић, примењени уметник; Горан Ристовић Покимица, филигран.

Поглед на витрине са праисторијским материјалом на левом зиду Сале за археологију
Поглед на централни зид Сале за археологију
Поглед на витрине са античким и средњовековним материјалом на десном зиду Сале за археологију
Витрина са неолитским фигуринама
Детаљ у витрини са фигуринама из млађег неолита
Витрина са материјалом из старијег гвозденог доба
Сребрни накит за прса у витрини са материјалом из кнежевског гроба из Крушевице
Витрина са каменим материјалом
Макета тврђаве Маглич
Неолитска звечка
Фреске у фрагментима из Манастира Жиче
Витрине са античким материјалом
Накит и лични предмети у витрини са античким материјалом
Витрина са средњовековним материјалом
Детаљ витрине са средњовековним материјалом

Сала за ратну историју

Краљево, изникло поред Манастира Жиче, средњовековног стожера српске духовности и државности, делило је страдање са својом светињом у свим ратним приликама. Краљево и Жича брањени су и ослобађани у жестоким борбама. На позиве отаџбине која је била у опасности, Краљевчани су се масовно одазивали враћајући се из ратова са вером да живе у миру, обнављајући и градећи Краљево и Жичу који су им увек уливали снагу, веру и наду.

У сали посвећеној историји ратних дешавања у околини Краљева, најстарији материјал припада позном средњем веку и раној турској окупацији, када је Маглич, као тврђава задржао војно-управни значај. У њему је била стална турска посада на челу са диздаром, све до потписивања Пожаревачког мира 1718. и успостављања аустриjско-турске границе дуж Западне Мораве, када улогу војно-управног средишта преузима Карановац. Устанци и буне Срба у периоду 1804–1815. који нису мимоишли Карановац, чине други важни сегмент поставке.  Развојем саобраћајница расте стратешка важност места, тако да се од стајаће војске у Карановцу формира гарнизон. То је допринело да град добије првог лекара и војну болницу 1837. године, као и понтонски мост 1876. и друге објекте. Централни део сале посвећен је ратовима за ослобођење и присаједињење јужних области и за слободу: српско-турским ратовима (1876–1878), балканским ратовима (1912–1913) и Првом светском рату (1914–1918), у којима су Краљево и Краљевчани учествовали, страдали и ослободили свој град.

Краљево још није успело да се опорави од последњих ратних страдања, када је након две деценије започео нови светски рат, са застрашујућим последицама по град. Последњи део поставке односи се на овај период, који карактерише: стационирање немачке војске у Краљеву као важном саобраћајном и регионалном центру; прилив избеглица из Словеније, НДХ и са Косова, међу којима је најпотреснији долазак изгладнеле и болесне српске деце која су смештена у прихватилишта у Матарушкој Бањи; здружени напади партизанских и четничких снага у тежњи да ослободе град, што је за одговор имало масовно стрељање цивила (посебна сала), којем су претходили бомбардовање Жиче и хапшење владике Николаја Велимировића. Напослетку, савезници 1944. године сурово бомбардују Краљево, претварајући га у рушевине. Здруженим деловањем Црвене армије и јединица НОВЈ-а Краљево је ослобођено 29. новембра 1944. године. На самом крају ХХ века, СР Југославију су бомбардовале НАТО снаге, а Краљево је од првог до последњег дана било међу метама.

Аутори поставке: Драган Драшковић, Силвија Крејаковић

Сарадник: Мирјана Савић.

Поглед на први део Сале за ратну историју
Поглед на централни део Сале за ратну историју
Поглед на последњи део Сале за ратну историју
Витрина са средњовековним оружјем
Витрина са средњовековном опремом и најстаријом пушком
Витрина са занатским ватреним оружјем
Витрина са јатаганима, оружјем и опремом српских устаника (XVIII-XIX век)
Витрина посвећена српској војсци током XIX века у Краљеву
Витрина са оружјем српске војске из XIX века
Витрина посвећена I светском рату
Витрина са оружјем коришћеним у I светском рату
Витрина посвећена Уједињењу Краљевине Југославије
Опрема официра војске Краљевине Југославије
Витрине посвећене II светском рату у Краљеву
Кофер избеглице из Словеније и избегличке легитимације

Меморијална соба за жртве стрељања октобра 1941.

Стрељање талаца у Лагеру у Краљеву од 15. до 20. октобра 1941. је најтрагичнији догађај у историји града, урезан у свести нараштаја дубоко, као белег. Вођена Хитлеровим смерницама и наредбама командујућих генерала, подстакнуто губицима нанетим заједничким нападима здружених партизанско-четничких јединица у покушајима да ослободе Краљево, немачка војска затвара више од 2000 талаца у велику локомотивску халу у кругу Железничке радионице, у простору названом Лагер. Истакнуте пропорције, нечувене у историји ратовања, о стрељању 100 Срба (цивила) за 1 погинулог, 50 за рањеног немачког војника, конкретизоване су увођењем ванредног стања са преким судом у Краљеву од 15. октобра 1941, када почиње масовно стрељање цивила у Лагеру. Суровост злочина који је над цивилима починила 717. посадна дивизија Вермахта огледа се у жртви 2190 талаца, који су именом и презименом убележени у историјским изворима, али и у колективној трагедији породица које су остале без хранитеља, града без људи у пуној животној и радној снази, ратној сирочади, опустошеној привреди.

Посебан део Сталне поставке посвећен је жртвама немачке одмазде над грађанима Краљева у октобру 1941. године. То је соба сећања. Након десетогодишњег рада на бази података жртава, Народни музеј је штампао јединствено издање Поменика жртава стрељаних у Лагеру, у коме је свака жртва, позната именом и презименом, добила своју страницу у црној књизи трагедије, подељеној у четири тома.

Аутор поставке: Силвија Крејаковић

Поменик жртава стрељања у Краљеву октобра 1941.
Поглед на поставку са улаза у Меморијалну собу за жртве стрељања у Краљеву октобра 1941.
Витрина са последњим порукама жртава стрељања у Краљеву октобра 1941.
Зид са документарним фотографијама везаним за злочин у Краљеву октобра 1941.
Витрина са летком о увођењу ванредног стања са преким судом и личним документима жртава стрељања у Краљеву октобра 1941.

Хол

Уз степениште којим се доспева у хол Сталне поставке налази се део посвећен Владиславу Маржику, првом школованом краљевачком сликару, који је означен као страствени хроничар свакодневних промена у изгледу града. На његовим радовима забележени су прва Болница, Пошта, прва зграда Музеја и многи делови града којих више нема. Отуда су његови цртежи, према којима је могуће реконструисати изглед некадашњег Краљева, увод у Сталну поставку, која заузима читав први спрат музејске зграде. У холу се налази велика ниша, која је током времена мењала садржај, па је првобитно у њој била представљена учионица, чиме је успостављена веза за основном наменом данашње зграде Музеја. У међувремену је у Народни музеј стигао велики поклон, тако да је данас у овој ниши салон, поклон Николе Јончића. У холу се налази и део посвећен породичном животу, као врста увода у Салу за друштвену историју. Из хола се десно улази у сале за археологију и ратну историју и Меморијалну собу посвећену жртвама стрељања у октобру 1941. године. Ове три сале чине десно крило зграде. У левом крилу се из хола улази у Салу за друштвену историју и у отворени ходник, који је такође два пута мењао поставку. Најпре је био посвећен урбанизму и организован као главна улица Краљева, али је после оштећења простора током земљотреса 3. новембра 2010. и обављене санације, овде постављен део легата Оливере Чоловић Радојковић, који је тренутно у реконструкцији. Из ходника се улази у Салу за етнологију, која је такође посвећена грађанском животу и чини пандан историјској сали у левом крилу зграде.

Аутори поставке: Сузана Новчић, Драган Драшковић.

Радови сликара Владислава Маржика са темом старог Краљева на степеништу ка холу Сталне поставке
Салон са почетка XX века у холу Сталне поставке
Део посвећен породичном животу у Краљеву почетком ХХ века у холу Сталне поставке

Сала за друштвену историју

Најкраћи историјски приказ Краљева су имена, у прошлости више пута мењана: Рудo Поља (од 1476), Рудо Поље или Карановац (1540–1572), Карановац (од 1572), Краљево (од 1882), Ранковићево (од 1949) и Краљево (од 1955).

Према народној причи, почетак урбаног развоја Краљева везује се за кнеза Милоша који је у тепсији песка нацртао кружни трг. Оно што знамо као чињеницу је да је Лаза Зубан осмислио планове Пожеге и Карановца 1832. године, и уврстио и Краљево међу она места у Србији која су имала план урбаног развоја. Уџерице и сокаци уступају место уређеној вароши са разноликим занатским и трговачким радњама, коју посећују владари обеју нововековних династија. Изградња колског пута Краљево–Рашка 1883. и изградња железничке пруге уског колосека на релацији Сталаћ–Краљево–Чачак 1910/11. године дале су велики допринос развоју града. Насеље са 116 домова које је видео Јоаким Вујић 1826. године, ушло је у ХХ век са 610 кућа и 3238 становника, да би, на пример, већ 1931. године имало 1636 кућа и 7022 становника. Током ХХ века Краљево прераста у градско насеље са свим одликама значајног административно-управног, трговачког, занатског, индустријског, саобраћајног, здравственог, школског и културног центра. Поставка настоји да у 10 сегмената прикаже најважније од ових области друштвеног живота, односно развој грађанске епохе у Краљеву у свим њеним аспектима.

Аутор поставке: Драган Драшковић

Сарадник: Мирјана Савић

Поглед на први део Сале за друштвену историју
Поглед на други део Сале за друштвену историју
Централна витрина посвећена Обреновићима и Карађорђевићима у Краљеву
Витрина посвећена трговини у Краљеву
Витрина посвећена трговини у Краљеву
Део поставке посвећен здравству
Изум Добривоја Божића
Витрина посвећена удружењима
Витрина посвећена друштвеном животу
Витрина посвећена црквеном животу
Витрина посвећена црквеном животу
Сет за умивање краља Александра I Обреновића
Артефакти везани за миропомазање краљева Александра I Обреновића и Петра I Карађорђевића у Жичи
Предмети са представама краља Александра I Карађорђевића и краљице Марије
Рељеф са представом краља Петра I Карађорђевића

Сала за етнологију

Историјски догађаји у XIX и почетком XX века доводе до промена у свим областима живота Србије. Жеља за еманципацијом и европеизацијом је све интензивнија. Као и у другим градовима Србије, у Краљеву имућни трговци, занатлије, млади људи школовани у западноевропским центрима постепено прихватају нове навике, нов модел понашања, нов начин одевања, живљења уопште. Изложени предмети, елементи градске културе с краја XIX и почетка XX века, односе се на организацију и опремање стамбеног и радног простора, покућство, посуђе. Печат поставци даје женска градска одећа и накит поменутог периода, како у типолошком и стилском погледу, тако и по својој раскоши и неоспорној естетској и уметничкој вредности. Одећа и накит као одраз економских и политичких прилика, духа епохе, времена и простора у коме су настали, откривају етничке и културолошке посебности, различите утицаје и међусобна прожимања. Овом поставком Етнолошко одељење Народног музеја у Краљеву жели да посетиоце, макар на тренутак врати у прошлост, у Краљево с краја XIX и почетка XX века.

Аутор поставке: Тијана Шибалић

Салон градске куће с краја XIX века и почетка XX века
Реконструисани амбијент радне собе с краја XIX и почетка XX века
Витрине са женским костимом током XIX века
Витрина са женским костимом са почетка XX века
Витрина са женским костимом између два рата

Pin It on Pinterest