На данашњи дан, 21. јулa 2023. године, Српска православна црква слави Светог великомученика Прокопија. Рођен је у Јерусалиму као Неаније и био је високи официр у римској војсци у време цара Диоклецијана. Учествовао је у прогону хришћана и када је са том намером кренуо на пут у Александрију, слично Апостолу Павлу, јавља му се Господ и показује му крст у ваздуху. Након тога, као и Павле, он постаје хришћански исповедник. С обзиром да јавно проповедао хришћанство ухапшен је и бачен у тамницу, где долази сам Христос, крсти га и даје му име Прокопије. Након тога следи његова мученичка смрт у Цезареји палестинској.
У Србији овај светитељ је веома поштован и с обзиром да је реч о благом свецу који је увек видео само оно најбоље у људима, на данашњи дан се избегавају свађе и псовање. Његово име се помиње приликом склапања брачне заједнице и верује се да је овај дан погодан за свадбе, јер Свети Прокопије тада походи и благосиља младенце, а сматра се и заштитником деце.
У средњовековној Србији рудари су сматрали Светог Прокопија својим патроном, тако да се на Копаонику, у близини средњовековних рудника какви су Копорић, Бело Брдо и Запланина, очувао до данас обичај да се на овај дан становници окупљају на Црквини, на Небеским столицама, где се налазио дрвени крст Светог Прокопија, на надморској висини од 1800 m. Археолошка ископавања овог локалитета су потврдила да је реч о налазишту са две фазе живота: старија је везана за III – IV век a млађа, рановизантијска датована од V до VI века, којој припада и пронађена базилика са двоструком апсидом у олтарском простору. Црква има сложену основу, коју чине нартекс (припрата), наос (главни брод), северни брод и јужни анекс и сачувана је само у основи, у темељној зони и доњем нивоу зидова.
Откривени уломци фресака, прозорског стакла и остаци мозаичног пода, указују да је реч о репрезентативном објекту, осмишљене иконографије. Полихромни мозаик је рађен у техници opus tesselatum и некада се простирао по читавој површини наоса. Очувани део је чинио рубну зону, заправо фриз, подељена на поља у којима су приказани геометријски и зооморфни мотиви, међу којима је птица, која у ранохришћанској уметности има симболичку вредност везану за духовни свет. Остаци мозаика се оквирно датују у крај V и VI век.
Отуда се може претпоставити се да се на Небеским столицама налазио важан сакрални центар, истакнут својим положајем на врху планине, а да се насеље налазило на нижој коти, можда у Чучаици, где постоје остаци утврђеног насеља. Локалитет је истраживао Завод за заштиту споменика културе Краљево под руководством археолога Гордане Тошић (Гаврић).
Татјана Михаиловић
археолог, музејски саветник
Народни музеј Краљево