Васкрс је највећи хришћански празник који се празнује у част Христовог ускрснућа. Називају га празник над празницима јер се њиме славе васкрсење и вечни живот који представљају основу хришћанске вере. Најраније може да буде 22. марта по старом, а 4. априла по новом календару. Најкасније пада 25. априла по старом, односно 8. маја по новом календару. То значи да се Ускрс може светковати пре Благовести, али исто тако и после Ђурђевдана. Обичај поздрављања је „Христос Воскресе“, а одговор је „Ваистину Воскресе“.
Обичај бојења и куцања јајима, затим поклањање и ритуално једење јаја заузима централно место у Ускршњим обичајима. Ускршња јаја су била средство којим се лепо расположење међу људима изражавало и веровало се да она поседују и одређена магијска својства. У Шумадији је обичај да се јаја боје на Велики петак. Прво обојено јаје које је углавном било црвене боје се издваја и чува током читаве године (чувар, чуваркућа) и користило се за заштиту од болести и временских непогода. Обичај је био да су се „мрсили” јајима, трљали њима деци образе, умивали се водом у којој су она „преноћила” и све је то чињено ради здравља. До данашњег дана очували су се неки друштвени обичаји попут даривања јајима међу укућанима и даривање сваког госта који уђе у кућу за време празника, а јаја се такође шаљу и на дар.
Ускршња јаја боје се и шарају најчешће на Велики четвртак и Велики петак. Бојење јаја је старије од шарања и некада су то могле радити само одређене особе по строго утврђеним правилима. У том процесу првобитно је било једноставно бојење материјама које се налазе у кући или око куће све док појава јефтиних анилинских боја није потиснула старију технику бојења и шарања јаја. Некада су се за добијање одређених боја користиле одређене врсте биљака или делови биљака попут листа, цвета и корена. За добијање различитих врста нијанси црвене боје коришћени су руј, бакам, коре шљиве и нара, метвица, кувана липовина и јовова кора. Жута боја се добијала од различитог лишћа, коре и корења (луковина, кукурек, коприва) а мрка јаја су се добијала фарбањем у ораховини. Зелена боја се добијала помоћу семена коприве и корења патлиџана, плава од цвета пресличице и коре од смрдљике а за црну боју, која је била ретка, коришћена је чађ.
На ускршњим јајима примењивали су се мотиви који су најчешће били стилизовани. Техника украшавања јаја помоћу природних листића и цветића је била веома распрострањена. Листићи се уљем или беланцетом прилепе се за јаје које се потом обавије неким материјалом, а затим кува у жељеној боји. У Шумадији се користе листови јагоде, руже, детелине, першуна. Шаре на јајима су се изводиле на различите начине. Једна од њих је тзв. батик техника која се састојала у томе да се танким слојем воска прекрије површина која не треба да се боји, па се после фарбања восак скине при чему остану беле шаре. Најједноставији начин шарања воском је када се комадић воска загреје и накапље на јаје, а најпознатији је шарање помоћу специјалне шараљке која се још назива писалица, шаралица и сл. Шараљке могу бити зашиљено дрво, перушка од петла, сламка, обично перо и др. Оне имају два основна дела – дрвено држаље и на његовом крају метално перо које се умаче у восак или метални левак из кога цури загрејан восак. Код шарања јаја воском изводе се различити орнаменти, како религијски, тако и геометријски, биљни и зооморфни.
У неким крајевима за Ускрс се припремају и посебни обредни хлебови на које се стављају јаја. Ти хлебови деле се деци и свима који дођу у кућу да честитају празник.
Виолета Цветаноска
етнолог
виши кустос Народног музеја Краљево