Оружани напади устаника на немачки гарнизон у Краљеву, у којима је погинуло 14, а рањено 10 немачких војника, били су непосредан повод за дословно спровођење немачких наредби и упозорења. Плакатираном наредбом немачка Команда места увела је „Ванредно стање са преким судом“ у Краљеву од 15. октобра. На плакату су истакнути критеријуми и драконске масовне одмазде у размерама сто живота цивила за једног убијеног немачког војника и педесет за рањеног.
Истог дана, пред митраљезе војника 749. и 737. пешадијског пука 717. посадне дивизије Вермахта, у групама од по 100, из локомотивске хале су извођени таоци затварани током октобра: радници, службеници и шегрти из краљевачких фабрика, железничари, запослени у Општини, Среском начелству, служби Поште и телеграфа, Окружном и Црквеном суду, просветни радници и школски надзорници, ученици Ратарске школе и Гимназије; чланови Жандармеријске и Ватрогасне чете, уз остале грађане у рацији покупљене из кућа, са улица и из градске болнице – под сумњом да су рањени на устаничким положајима… Последњи дан масовне одмазде над цивилним становништвом Краљева, на стратишту у Лагеру, био је 20. октобар 1941.
Истраживања историчара Народног музеја у Краљеву до сада су утврдила имена 2196 талаца стрељаних у Лагеру. Највећи број стрељаних талаца био је у најплодотворнијем животном и радном добу, између 25. и 55. године, али су међу жртвама биле и oсобе млађе од 18 година.