Србљак, Правила молебнаја свјатих сербских просвјетителеј, Венеција, 1765

Србљак издат 1765. године је најстарија међу старим и ретким књигама у оквиру Историјске збирке, али и први предмет са којим је започело њено формирање. На почетном листу је графика на којој су приказани свети српски цареви, кнезови, деспоти и архиепископи са 15 ликова у 13 медаљона, док је на врху представа Христа, који благосиља. У централном медаљону је „Св. Симон, бивши првовенчани краљ српски“, а у медаљону испод њега „Св. Сава архиепископ српски“. Књига је писана црквеним ћирилским словима и има 35 иницијала, 6 заглавних и 7 завршних украса.

Србљак је посебна врста минејских зборника и садржи оригинална дела старог српског црквеног песништва – службе и житија канонизованих Срба. Његово формирање је започело у XV веку и нема строго утврђени састав, а сам процес његовог формирања у току османске владавине био је један од најзначајнијих књижевних догађаја у Србији тога времена. Први познати рукопис Србљака који је садржао знатан део овог националног корпуса, настао је у Манастиру Раковцу у Срему 1714. године. Управо према том, или неком сличном рукопису, изашло је прво издање штампане књиге, које је приредио епископ арадски Синесије Живановић под насловом „Правила молебнаја свјатих сербских просвјатеитеље“. Прво издање је објављено у Римнику у Румунији 1761, а друго, коме припада и наш примерак, у Венецији 1765. године.

Pin It on Pinterest