О Збирци

Уметничка збирка броји преко 1200 уметничких дела и сагледана као хетерогена целина, која документује дела значајних аутора и сликарских праваца, омогућује изучавање и критичку ревизију српске уметности друге половине XX века и актуелних уметничких токова, док с друге стране, документује развој краљевачке ликовне сцене.

У првој деценији колекција је почела да се формира радовима Владислава Маржика и са 20 цртежа Љубе Ивановића, као и радовима значајних српских уметника: Милоша Голубовића, Живорада Настасијевића, Бранка Станковића, Васе Поморишца, Чеде Павловића и др. У делу старије уметности прикупљене су иконе XVIII и XIX века, пореклом са територије Косова, Македоније и Јужне Србије. У наредном периоду Савет за просвету и културу НР Србије, Народни музеј у Београду, друштвене организације, појединачни дародавци играли су важну улогу у набавци уметничких дела. Из овог периода издвајају се радови: Паје Јовановића, Уроша Предића, Ивана Радовића, Зоре Петровић, Бете Вукановић, Милана Миловановић, Ристе Стијовић, Анте Абрамовић, Винка Грдана, Михаила С. Петрова, као и уметника чија је афирмација тек почињала попут Миодрага Б. Протића, Стојана Ћелића, Драгослава Стојановића – Сипа, Александра Зарина, Миливоја Николајевића и других.

До суштинских промена, у контексту организације, уређења и стручног профилисања Уметничке збирке, долази седамдесетих година прошлог века, када 1973. место њеног кустоса преузима Милорад Михаиловић (1947 -1995), први професионални историчар уметности. Континуирано се сакупљају дела савремене југословенске и српске уметности, као и дела завичајних уметника, када у Збирку долазе радови: Милана Ђокића, Милорада Маравића, Бранислава Милашиновића, Бранислава Јаблановића, Павла Поповића, Ђорђа Симића, Драгољуба Босића, Слободанке Прибаковић и др.

Својим угледом Музеј стекао значајне легаторе и дародавце. Тако је 1985. стигао Легат слика Мирка Почуче, а наредне године драгоцени и јединствен легат – Српске иконе XIX века, поклон др Оливере Радојковић Чоловић. Две деценије касније, Оливера ће  музеју поклонити  још 114 слика, цртежа и графика еминентних уметника:  Мирјане Михаћ, Младена Србиновића, Ксеније Дивјак, Мариа Маскарелија, Мила Милуновића, Цуце Сокић, Миће Поповића, Моме Капора и других. Из бројне групе поклона који су Музеју дали сами аутори издвајамо дела класика модерне скулптуре – Олге Јанчић, Саве Сандића, Мире Сандић, Ане Бешлић, Косте Богдановића, као и значајан број слика Миодрага Протића, Милице Динић, Ксеније Дивјак, Александра Цветковића и последњи приспели Легат слика Љубице Цуце Сокић. Треба истаћи Легат Ненада Бургића, поклон породице Бургић и уметника и колекционара Ранка Павића, као и откуп 10 слика Радоша Ракуша, једног од најплоднијих уметника овог подручја. Пред тога, угледни уметник из Канаде, српског порекла, Браца Бонифацијо, поклонио је Народном музеју Краљево 24 слике, што је до сада највећа уметникова појединачна донација некој музејској или галеријској институцији у Србији.

У Збирци се налазе и радови уметника средње и млађе генерације који су пореклом везани за Краљево – од Драгана Милосављевића, Драгана Пешића, Милорада Вујашанина, Велимира Зеленовића, до Слободана Маринковића, Милана Ракочевића, Светлане Јевтић, Бобана Босића, Дејана Кивића, Миодрага Кркобабића, Јелене Шалинић и других. Поновним откупима Министарства културе, након скоро две деценије, створили су се услови за озбиљније и обимније откупе текуће савремене уметничке продукције. Избор уметника, њих укупно 22, вођен је потребом да се кроз различите генерације и медије, рефлектује сложен и разноврстан језик савремене уметности и на неки начин сустигне пропуштено.

Колекција радова Владислава Маржика

Владислав Маржик jе био један од првих школованих ликовних уметника у Краљеву, где је рођен 1896. године. Њeгов отац Чех, др Јосиф Маржик, стигао је у Србију 1876. године, као млади војни лекар и остао да живи у Краљеву до смрти 1933. године. Владислав Маржик је одрастао у кругу породице где се ликовно стваралаштво веома ценило. Још у  основној школи одлучио је да се посвети сликарској професији. Основне поуке о сликарству стекао је у Уметничко-занатској школи у Београду, од својих учитеља: Марка Мурата, Ристе и Бете Вукановић, Љубе Ивановића. Школовање наставља код познатог професора Влаха Буковца, на Академији лепих уметности у Прагу, коју напушта након две године. У основи Маржиковог стваралаштва стоји јака жеља да овековечи једно време. Та његова жеља претворила га је у страственог хроничара града. Сликао је старе куће чатмаре, настале још у турским временима, са разиграним фасадама, малим прозорима, климавим дрвеним степеништем зараслим у дубоки бршљан. Забележио је изглед прве болнице, зграде Музеја, Поште и многе делове града којих више нема. Према његовим цртежима је донекле могуће реконструисати изглед некадашњег Краљева, са многим детаљима.

Легат Мирка Почуче

Мирко Почуча, сликар, велики познавалац уметности и пасионирани љубитељ старина, поклонио је 1985. године музеју Спомен-збирку, аутопортрета и портрета ликовних уметника. Збирка је  посвећена Милораду С. Јовићу, професору и првом управнику Народног музеја Краљево и Јелени Раичевић Баји. Данас садржи 64 дела значајних аутора: Ристе Вукановића, Николе Граовца, Милоша Голубовића, Винка Грдана, Ивана Радовића, Александра Томашевића и других. Збирку сачињавају разнолика дела, не само по приступу и стилском опредељењу, него и по широком генерацијском распону. Портрети и аутопортрети уметника су нека врста личног записа, интимна забелешка о себи и блиским  колегама, пријатељима-уметницима. Они имају нечег спонтаног, непосредног, што овом легату даје вредност и истакнуто место у нашој културно-уметничкој баштини.

Збирка уметничких дела

Збирку уметничких дела углавном чине радови еминентних уметника ХХ века,  који пружају увид у уметничке токове у Србији и некадашњој Југославији. Мањи део Збирке чине дела настала у првој половини ХХ века: српско реалистичко сликарство представљају портрети српских реалиста Паје Јовановића и Уроша Предића, док импресионистичке импулсе, карактеристичне за саме почетке модерног сликарства, сусрећемо у делу Милана Миловановића и живописним цртежима Љубе Ивановића. Чисту уметност, изразите експресивности и јаког колорита, налазимо у изванредним делима Зоре Петровић и Ивана Радовића, док „интимистичку стишаност“ препознајемо у делима Бете Вукановић и Младена Јосића. Импресионистички трагови преко интимистичког сликарства четврте деценије видљиви су и у делима Михајла Петрова. Већи део Збирке чине дела уметника који живе и стварају у другој половини ХХ века и представљају значајан преглед послератне југословенске и српске уметности. Уметници чија су дела сабрана у Збирци имали су значајне улоге у нашој савременој уметности: Мило Милуновић, Миодраг Б. Протић, Марко Челебоновић, Цуца Сокић, Ксенија Дивјак, Младен Србиновић и други. Дела која се чувају представљају пре свега извор за проучавање индивидуалних уметничких поетика, док у јединственом облику повезују ауторе и пружају ширу слику савремених ликовних тенденција српске и југословенске уметности.

Скулптура

Колекција скулптура, у оквиру Уметничке збирке, чини драгоцену целину, на основу које се могу сагледати токови наше модерне скулптуре, њена историја, развојни правци и, пре свега, индивидуалне уметничке поетике. У оквиру стилских особености, овај низ значајних уметника и уметничких праваца започињемо са Ристом Стијовићем, француским ђаком и уметником који уводи модерне токове у свој уметнички израз, док већи део колекције представљају уметници, који живе и стварају током минулог ХХ века, и то највише у његовој другој половини. Управо због тога, она представља богатство уметничких поетика које се манифестује, пре свега, у избору стваралачких поступака и материјала (Ана Бешлић, Сава Сандић, Олга Јанчић, Александар Зарин, Мира Сандић, Коста Богдановић, Рајко Попивода). Захваљујући континуираним откупима Министарства културе и информисања, последњих година, колекција је увећана радовима уметника млађе генерације, чија дела репрезентују савремене токове у српском вајарству: Саша Панчић, Жељка Момиров, Радош Антонијевић, Марко Црнобрња и др.

Збирка копија

Шездесетих година прошлог века велика пажња посвећена је прикупљању копија фресака из наших средњовековних манастира. Захваљујући удруженим напорима стручног руководства Музеја и колега из Галерије фресака у Београду, Народном музеју Краљево је припала значајна колекција копија фресака, која броји 124 дела. Колекција омогућава преглед развоја српског монументалног сликарства током XIII века, које се очувало по нашим средњовековним споменицима почев од Богородичне цркве у Студеници и Жиче преко Милешеве, пећких Светих апостола, Мораче, Сопоћана, Градца и Ариља до живописа у Краљевој цркви у Студеници и фресака у Жичи насталих почетком XIV века. Реч је о радовима наших истакнутих уметника-кописта међу којима су: Александар Томашевић, Зденка и Бранислав Живковић, Светислав Мандић, Наум Андрић, Владета Петровић, Љубомир Брајевић, Драгомир Јашовић и др. Постојећој колекцији придружено је 2006. године још 22 копије фресака (Дечани, Грачаница, Сопоћани, Милешева, Псача, Марков манастир, Каленић), које су у облику дугорочне позајмице преузете из Галерије фресака у Београду. Овако постављени широки критеријуми произвели су хетерогену збирку, где дела осим уметничке вредности поседују и документарни и дидактички значај.

Pin It on Pinterest