На слици „Развијање на зеленом“ јасно се чита декоративни орнаментизам Боре Иљовског. Ова естетичка карактеристика одавно се користи при опису његовог стваралаштва, практично од средине седамдесетих, када напушта фигуративно сликарство. Његов сликарски свет заокупља понављање мотива, линеарно-плочастих, који су изражени у неколико боја са основне палете. Тај његов сликарски систем чине дезени и мустре, својеврсни преплети, необичних облика и јаких боја, које су критичари именовали као неку врсту урбаног фолклоризма. У тумачењу порекла оваквих сликарских знакова многи се враћају његовом завичају, југоистоку Србије, где се баштини овакво народно стваралаштво. За многе Бора Иљовски је настављач те богате традиције колективног, народног стваралаштва.
Рођен је 1942. године у Дренови код Флорине (Егејска Македонија, Грчка). Након окончања грађанског рата у Грчкој 1949. године, са осталим избеглицама бива депортован за Пољску. У Југославију долази 1956. године. Завршава Академију 1968. године, у класи професора Ђорђа Бошана, код кога завршава и постдипломске студије. Крајем 70-их и 80-их година прошлог века настају најзначајнија дела овог уметника: „Поново и увек“, „На црном пољу“, „Узнемирени шаблони“ и др. То је време његове пуне афирмације, што потврђује и избор за југословенског представника на 41. Бијеналу у Венецији 1982. године. Умро је у Београду 2013. године.