Слика припада четвртом, ратном периоду (1912–1915), када је Милан Миловановић сликар при штабу Врховне команде Српске војске. Из тог периода има мало слика и оне представљају „епизодичне минијатуре“ на којима се види, упркос рату и епидемији пегавог тифуса, лепота његовог импресионистичког рукописа. Пошто се и сам заразио, болест му је поштедела живот, али не и здравље па је из ње изашао оштећеног слуха и живаца. Пребачен је 1915. године на опоравак у Италију и јужну Француску. Тек ће у епохи мира и благости његово стварање досећи врхунац.
Милан Миловановић је најизразитији српски импресиониста. Био је из имућне крушевачке породице бојаџија и трговаца. Завршио је Нижу гимназију у Крушевцу, а потом и Кутликову школу у Београду. Након тога, 1897. године одлази у Минхен у Ажбеову школу. По завршетку Академије 1902. године иде у Париз, где такође уписује Академију, коју завршава 1906. године, а потом се враћа у Београд. Као ликовни педагог бавио се васпитањем генерација младих сликара од 1912. до 1933. године. Био је ожењен Олгом Мишић (1886–1977), кћерком војводе Живојина Мишића. Умро је у Београду 15. августа 1946. Године, у 70. години живота.