Слика „Мртва природа са жутом птицом“ представља монументално платно са широким, развијеним простором који обухвата ритам ситних, свакодневних, непосредних геометријских облика: лампа, ваза са цвећем, кавез са птицом, тањир са воћем. Сви поменути предмети потчињени су композицији, односно строго организованој геометријској концепцији ствари.
У другој половини 50-их година прошлог века Протић ствара препознатљиве предметне представе мртвих природа и имагинарних пејзажа. Висока и префињена естетика Протићевог сликарства дугује колико композицији толико и боји. У почетним фазама ауторовог стваралаштва боја је чиста, јака и звонка, док се потом постепено стишава у све смиреније склопове тамноплаве, тамнозелене, сиве и мрке у бројним нијансама. Приметно је да реч о хроматским односима који не почивају на утемељеним законитостима теорије боја, него настају из ауторових склоности ка грађењу непоновљивих композиција и склопова. То грађење и пасионирано бављење сликарством Протић почиње веома рано, у школским данима у Краљеву, где учи Нижу и Вишу гимназију (1933–1941). Тада слика у духу, најшире схваћено, Сезана.
Mиoдрaг Б. Прoтић је био умeтник, тeoрeтичaр, критичaр и oснивaч Mузeja сaврeмeнe умeтнoсти у Бeoгрaду. Дипломирао је на Правном факултету у Београду 1950. Учио је сликарство у Сликарској школи Младена Јосића, у периоду 1943–1944. године, код Јована Бијелића и Зоре Петровић. Даље образовање стицао је у Паризу, Италији (у више наврата) и САД.