У средишном делу иконе приказан је наги Лазар испружене десне руке ка Христу. Према Лазару су окренуте његове сестре Марта и Марија, које леже под покривачима. Христ са апостолима иза, показује на Лазара. Иза сцене је брег са кућом преко чијег крова народ посматра сцену васкрсења. У доњем делу иконе су представе Светог Симеона, са црвеном капом, у плавичастој хаљини и са огртачем са шарама док му је на грудима представа Христа детета. Свети Трифун је младолик, у пругастој хаљини и црвеном огртачу, док у руци држи књигу на чијој корици је представа птице са крстом.
Подела иконе на два дела, тако што горњи садржи сцену из Великих празника, а други, у доњем појасу, пар популарних светитеља, једна је од одлика банатских икона на стаклу, чије су радионице биле у Зрењанину и Белој Цркви и румунском Малом Средишту.
Оливера Радојковић Чоловић је започела своју колекцију са иконама, па је отуда и њен први дар Народном музеју Краљево 1985. године била Збирка српских икона из XIX века.