Народном музеју Краљево додељено је Посебно признање Националног комитета ICOM-а Србије за 2026. годину, за пројекат „Званична интернет презентација Народног музеја Краљево: Институционално уређена вишеканална платформа за дигиталну комуникацију музеја”.
У Галерији Народног музеја Краљево свечано је отворен 51. Дечји мајски ликовни салон. Најстарија и најзначајнија манифестација дечјег ликовног стваралаштва у нашем граду – и ове године окупила је младе таленте. Конкурс није имао задату тему, а одазив је био одличан. Стигло је чак 434 рада ученика из 13 основних школа са територије Краљева. Жири је за изложбу одабрао 139 најбољих радова.
У Галерији Народног музеја у Краљеву одржана је промоција књиге „Брак у модерној Србији” ауторке др Александре Вулетић, вишег научног сарадника Историјског института у Београду. Ово историографско дело представља плод вишегодишњег истраживачког рада и пружа нов, свеобухватан поглед на институцију брака у Србији током деветнаестог и двадесетог века — у времену када се формирала модерна српска држава и друштво.
Промоција часописа „Наша прошлост” 23 одржана је у Галерији Народног музеја Краљево, у петак, 17. априла 2026. године. Нови број часописа садржи укупно девет радова из области археологије, историје и антропологије и три приказа публикација и изложби. Радове су представили Гордана Гаврић, др Милош Матић и др Жарко Илић. О часопису у целини говорила је уредница др Татјана Михаиловић.
Зборник радова „Култура сећања: Деца у рату и из рата” даје значајан допринос проучавању положаја и страдања деце у ратним околностима, теме која је дуго била на маргини научног и јавног интересовања. Зборник указује на значај културе сећања као вредности која не служи само очувању прошлости од заборава, већ и подстицању савременог друштва да из историјских искустава извуче поуке и делује одговорно према будућности. Друштво има обавезу да децу посматра искључиво као оне које треба заштитити, а не као актере ратних дешавања.
Монографија „Миомир Вукобратовић: Пионир роботике”, коју је приредио Иван Станић, доноси причу о животу и раду једног од пионира хуманоидне роботике и представља омаж човеку који је својим визионарством, иновативношћу и преданошћу науци оставио дубок и трајан траг у светској научној баштини. Намењена је свима који воле инспиративне приче о великим личностима, иноваторима и визионарима, али и онима који желе да разумеју како знање, радозналост и истрајност могу да мењају свет.
Предавање др Бојане Стевановић „Српски владарски портрет у доба краља Милутина” представило је анализу бројних пример фресака из средњовековних цркава, међу којима су издвојени прикази краља Милутина и његових савременика. Посебно је указано на утицај византијске уметности, који је у овом периоду био израженији него раније, нарочито након склапања брака краља Милутина са Симонидом.
Књига др Милоша Тимотијевића о Нaдежди Петровић представља свеобухватно историјско истраживање које њен живот и деловање смешта у шири политички, културни и идеолошки оквир епохе, ослањајући се на богату архивску грађу. Аутор повезује њено уметничко стваралаштво са националним и друштвеним ангажманом, истичући да је била део ширег, европски оријентисаног либералног национализма. Ово дело доноси свежа тумачења и показује да и о већ проучаваним личностима увек постоји простор за нова сазнања и дубља разумевања.
Ангажовање старорашких муслимана у војскама страних сила током Другог светског рата посматра се као део ширег историјског континуитета сарадње са великим силама у условима политичке несигурности и локалних сукоба. Та сарадња била је мотивисана потребом за заштитом, политичким интересима локалне елите и ратним околностима, а посебно је интензивирана након капитулације Италије 1943. године уз снажан немачки пропагандни и организациони утицај. Немачко-муслимански савез достигао је врхунац 1944, али се убрзо распао са променом ратних прилика и повлачењем немачких снага.
Изложба „Лојаник: Праисторијски каменолом јасписа и опала” представља круну дугогодишњег истраживачког процеса, који је обухватао темељан теренски рад, аналитички приступ и велику стручну посвећеност. Она је уједно и резултат успешне сарадње различитих институција, стручњака и појединаца, који су заједничким напорима допринели да се сложена и значајна тема праисторијских каменолома приближи савременом посетиоцу. Захваљујући овој изложби и недавно објављеној монографији о Лојанику, далека прошлост постаје видљива, разумљива и активно присутна у савременом културном дискурсу, као важан део нашег колективног наслеђа и идентитета.