Глава игле за косу пореклом је са Космаја и припада периоду римске власти, а у Археолошку збирку је дошла као део легата Лепосаве Алексић Зарић. Као материјал је употребљена стаклена паста, која је обликована у форму птице са раширеним крилима и могуће да је у питању врабац. На полеђини се налази отвор за иглу, која није очувана. У култури Рима жене су фризуре украшавале иглама, које су израђиване од кости и бронзе или, као у овом случају, са детаљима од стаклене пасте. Мода се ширила и у освојеним провинцијама, као што је Горња Мезија, у чији састав је улазио највећи део данашње Србије.