Изванредно очувана мања, гвоздена мистрија пронађен је током осмогодишњег истраживања манастирске целине, коју је осамдесетих година спровео Републички завод за заштиту споменика културе из Београда. Мистрија је издуженог облика, благо лучно повијеног тела, са дугим трном за причвршћивање дрвене дршке. Оваква, заобљена мистрија могла је служити за фину обраду фреско-малтера, када се он набаци на лучну или калотасту површину зида. За ову мистрију се може поуздано утврдити време коришћења, јер је познато да је црква живописана у другој половини XIII века и да су се оваквим мистријама служили и зидари и сликари.