Приликом археолошких истраживања комплекса Манастира Градац, које је спровео Републички завод за заштиту споменика културе у Београду, у лето 1967. године, на западној страни од Цркве Св. Николе, у непосредној близини одбрамбеног бедема, пронађена је плочица у облику неправилног квадрата, малих димензија, свега 2,7 cm х 2,8 cm и дебљине до 1 cm. Плочица је од меког камена талкшиста погодног за обраду и на горњој глаткој површини је натпис урезан брзописним ћириличним словима у три реда. На полеђини су такође ћирилична, али плиће угребана слова и две округле дубље и трећа плића рупица. На предњој страни је име деспота Лазара, на задњој монограм Гргура, синова деспота Ђурђа Бранковића. Плочица је крајње загонетна из много разлога. Најпре, зашто се два брата, који су били политички противници, налазе заједно на плочици, тим пре ако рупице на полеђини служе за причвршћивање за неки предмет, онда Гргуров монограм није видљив. Питање је и чему је уопште служила и зашто је употребљен обичан, неплеменит камен, док је обрада је крајње једноставна. У сваком случају овај необичан налаз, ма колико остао загонетан, указује, са другим индицијама, да су Бранковићи имали значајну улогу у обнови Манастира Градца у XV веку.