Истраживачи развоја урбанизма у Србији су прихватили тврдњу да јепланове Пожеге и Карановаца, чије је главно обележје кружни трг, израдио Лаза Зубан 1832. године и да су они, уз план Доњег Милановца са четвртастим тргом, из 1831, били први кораци урбанизације у Србији. Реализацију Зубановог плана започео је Петар Лазаревић Цукић 1836. године. Турски Карановац био је лоциран у данашњем Сијаћем пољу ка изворима Златарице и спалили су га Карађорђеви устаници, који су начинили Пљакин шанац, као утврђење око којег је настао нови Карановац. Трећа локација је тзв. Стара чаршија, где је у време кнеза Милоша подигнута Црква Св. Тројице 1824. и Господар Васин конак 1831. године. Петар Лазаревић Цукић је „преместио Карановац на садашње место и регулисао га како га данас гледамо“, односно на простору између Пљакиног шанца и Старе чаршије реализова план Лазе Зубана, са кружним тргом уписаним у ортогонални план улица. Прве називе улица и тргова по именима значајних личности из историје српског народа, Краљево је добило осамдесетих година XIX века, у време краља Милана Обреновића. Прве четири познате улице су Краља Милана, Духовна, Добричка и Наталијина. Називи улица и тргова сачуваних у копији Регулационог плана вароши Краљево из 1901. на свој начин потврђују финализацију дуготрајног процеса урбаног уобличавања који је трајао од 1832. до 1901. године и истовремено рефлектују дух политичких прилика у Србији крајем XIX столећа.