На Бечкој академији ликовних уметности, где је Урош Предић учио и неуморно сликао и правио скице, прихватио је неприкосновени бечки академизам. Управо захваљујући стилу „академског реализма“ стекао је врхунску афирмацију и признање у српској историји уметности. У његовом изузетно богатом сликарском опусу налази се велики број портрета. Један такав се чува и у Народном музеју Краљево. У питању је портрет непознате даме. Настао у маниру академског реализма, овај портрет одише нежношћу и извесним женским тајанственим погледом.
Урош Предић је био познат по сликама религиозне тематике, жанр-сценама али је највећу пажњу у свом раду посветио портретима. Пред његовим штафелајем су се нашле многе угледне личности јавног и културног живота, свештеници, трговци, књижевници, матичари, пријатељи и рођаци. Сликар, академик, почасни члан Матице српске, студирао је сликарство на Академији ликовних уметности у Бечу од 1876. до 1880. године, у класи професора Kристијана Грипенкерла, истакнутог бечког сликара. Био је стипендиста Матице српске од 1877. до 1883. године, а 1879. године је добио награду барона Гундла за најбољи студентски рад у уљу за слику „Надурена девојчица“. У родни Орловат се вратио 1885. године, а 1909. године се преселио у Београд и ту остао до краја живота. Често је долазио у Нови Сад јер су га сликарски послови везивали за Матицу српску. Позиван је много пута да изради портрете Матичиних часника и добротвора, а радио је и нацрте за корице књига, календаре и дипломе. У свечаној сали Матице српске изложени су његови портрети Георгија Магарашевића, Антонија Хаџића, Лазе Kостића, др Милана Савића и других. Године 1927. изабран је за почасног члана Матице српске а касније за почасног председника Одбора Музеја Матице српске. За дописног члана Српске краљевске академије изабран је 1909. године, а за редовног 1910. године. Један је од оснивача уметничких удружења „Лада“ (1904), чији је био дугогодишњи председник, и Удружења ликовних уметника у Београду (1919) и његов први председник.