Академик Љубомир Љуба Ивановић (1882–1945), сликар и графичар, провео је цео свој живот у Београду. Загледан у непролазне архитектонске вредности, сакралних споменика хришћанске и исламске културе, оставио је о томе изузетне забелешке. Родоначелник модерне школе цртања и графике у Србији, школован у Минхену, Ивановић је припадао кругу пријатеља Ажбеовог атељеа, излагао у земљи и иностранству, био педагог, а изнад свега уметник дубоко везан за националну традицију, историјске споменике, старе градове, етнографски живописне мотиве.
Његови цртежи и графике јесу документи о епохама које је мислима посетио. Ивановићев доживљај пејзажа је узбудљиво сведочанство о његовим осећањима док је ћутећи походио мноштво прелепих српских крајева.