Живорад Настасијевић је рођен 1893. године у Горњем Милановцу. Завршио је уметничку школу у Београду 1910. године, као ученик Ђоке Јовановића, Ристе Вукановића и Марка Мурата. Студије сликарства је наставио у Минхену, код професора Грабара, 1913–1914, али је морао да их прекине због избијања Првог светског рата. Као многи српски уметници прве половине XX века Настасијевић је добровољно ступио у ђачки батаљон Степе Степановића, прешао преко Албаније и преболео тифус. За време рата учествује прво као борац до 1917. године, а потом као ратни сликар Врховне команде. После рата школовање наставља у Паризу 1920–1922. године на Академији Grande Chaumiere, код професора Касталучија. По повратку у земљу узео је активног учешћа у културним збивањима. Сликао је фреске, пејзаже, портрете, мртве природе. Један је од оснивача београдске групе „Зограф“, која је тежила да обнови српско средњовековно сликарство.