Промоција књиге др Милоша Тимотијевића и Александра Марушића „Усклици искреног одушевљења: Ефемерни спектакл и путовање краља Александра и краљице Драге Обреновић по Србији 1901. године” одржана је у Галерији Народног музеја Краљево, у четвртак, 12. јуна 2025. године, са почетком у 18 сати. На самом почетку окупљене је поздравио Дарко Гучанин, директор Народног музеја Краљево и представио учеснике промоције. Он је истакао да је судбина последњих Обреновића, њихов живот и трагичан крај, тема која подједнако окупира пажњу публике и истраживача. Нагласио је да до сада путовање краљевског пара Александра и Драге Обреновић по Србији 1901. која носи симболичку и политичку важност није била довољно истражена, а да се сама идеја за истраживање, чији је плод ова свеобухватна и добро опремљена студија, управо родила на стручном скупу одржаном у краљевачком музеју 2021. године.

Потом је публику поздравила Делфина Рајић, директорка Народног музеја Чачак, и истакла да је да јој је част да говори на представљању књиге др Милоша Тимотијевића и Александра Марушића у Краљеву, који поносно носи то име од миропомазања краља Милана Обреновића у Жичи 1882. године и да веза овог града, Жиче, Студенице и династије Обреновић представља симболички темељ нашег културног идентитета. Навела је да је Народни музеј у Чачку од оснивања велику пажњу посвећивао истраживњу односа између Чачка и владарске лозе Обреновић која је много учинила за ту варош. У свом излагању осврнула се на историјски значај Чачка у пресудним догађајима 1815. године и улогу припадника династије Обреновића у обнови и подизању бројних манастира и цркава у његовој околини. Напоменула је да је кнез Милош Обреновић препознао симболички значај тог краја, те је у част победе наложио обнову средњовековне цркве Богородице Градачке и одредио Вазнесење Христово за храмовну славу. Споменула је и Господар Јованов конак, подигнут 1835. и огроман утицај Јована Обреновића на Чачак и околину. О манастирима овчарско-кабларске клисуре посебно су бринули кнез Милош и чланови његове породице о чему сведоче бројни дарови и доброчинства. Културно наслеђе повезано са династијом Обреновић и верским објектима данас се чува у Народном музеју у Чачку.

У својству рецензента књиге публици се обратила др Сузана Рајић, редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду. Она је истакла да је династија Обреновића, млада династија поникла из народа, која владарско право не темељи на божанском провиђењу, већ да њена снага лежи у народу, те да је логично што је млади краљевски пар када се нашао у тешком положају подршку потражио управо у свом народу, пошавши му у посету. Она је појаснила девизу династије Обреновић „Tempus et(est) meum jus“ (Време је моје право), која је настала у време кнеза Михаила, а учесталије се користила током владавине првог суверена Милана Обреновића, рекавши да ова владарска кућа црпи своје право из доприноса народу, дарујући му државу, прво аутономну, а потом и независну. Потом је говорила о браку последњег Обреновића са српкињом, племенитог рода, чије порекло сеже у дане устаничке борбе за ослобођење. Истакла је да је Александар Обреновић први нововековни владар који је чином рођења постао престолонаследник, што говори о крхком положају династије. Књига о обиласку земље краљевског пара треба да сведочи о вези народне династије и народа који их је доживљавао као свој изданак и легитимне вође. Дочеци и срдачност описани у књизи говоре у прилог томе.

Један од аутора др Милош Тимотијевић, музејски саветник Народног музеја из Чачака, захвалио се издавачима и управницима установа из којих он и коаутор долазе, потом рецензентима и колегама из многих музеја, а посебно колегема из музеја у Краљеву. Указао је да књига није само хроника путовања, већ и покушај да се осветли посебан облик политичке комуникације- ефемерни спектакл, јавне свечаности које су биле средство државне репрезентације. Ове пролазне свечаности, коришћене су за стварање трајног утиска. Карактерише их масовно учешће народа, изрежиране и унапред планиране посете биле су обогаћене пропратним ефектима, као што су бакљада, одржана приликом посете Краљеву, ватромет уриличен у Крагујевцу или војни дефиле у Убу. Др Тимотијевић је споменуо и сећање једне баке, коју је као девојчицу приликом проласка кроз њено село помиловала краљица Драга и снажан утисак који је то на њу оставило. Упознао је публику са идејом о ликвидирању краља и краљице која се код завереника јавила, баш током овог њиховог путовања. Они су сам чин краљеубиства замислили као спектакуларни чин и вид антиперформанса, те су након неколико неуспелих покушаја, одлучили да се ослоне на подршку политичке и економске елите. Тимотијевић сматра да су последњи Обреновићи овим путовањем успели да поврате и потврде легитимитет и задобију симпатије народа.

На крају промоције обратио се и други аутор Александар Марушић, виши кустос Музеја рудничко-таковског краја из Горњег Милановца. Како долази из државотворног краја истакао је да од четири владарке династије Обреновић две потичу из тог краја, кнегиња Љубица и краљица Драга Луњевица Машин и на крају Обреновић. Потом је говорио о дубоким везама породица Луњевица и Обреновић. Истакао је да је љубав између краља Александра и краљице Драге била дубока и искрена, али да слика која се о њима у јавном мњењу стварала није била повољна највише због немогућност да се подари наследник, али и преувеличаног утицаја краљичине браће. Те 1901. године краљевски пар се нашао у неповољном положају након објављивања немогућности зачећа и обезбеђивања наследника престола, смрти краља Милана, доношења октроисаног устава, и одлагања посете руском цару, а пут у средиште националне Србије био је покушај повратка легитимитета. Након шестомесечног помена краљу Милану, пар одлучује да из Смедерева крене на путовање по Србији. Он је истакао да су свуда били дочекани са радошћу, да су их обасипали поклонима и да су поданици осећали искрену и простодушну љубав према владарима. Описао је посете бројним градовима и манастирима и спектакле са славолуцима и тријумфалним капијама приређене том приликом, посебно истакавши прославу краљичиног рођендана када је одликовано више од 250 људи. Напоменуо је да су краљ Александар и краљица Драга богато даривали богомоље које су посетили и да су дарови стизали и током наредне године.
Промоција је завршена дискусијом са заинтересованом публиком.