Свечано уручење „Жичке хрисовуље“ песникињи Гордани Ђилас одржано је у Трпезарији Манастира Жиче, на празник Преображења Господњег, у уторак, 19. августа 2025, са почетком у 12 сати. Уводни део церемоније обележен је наступом Хора Цркве Свете Тројице. Програм уручења овог престижног песничког признања водила је мр Ана Гвозденовић, уредник за есеј и критику Народне библиотеке „Стефан Првовечани”, која се уз изразе добродошлице осврнула на историјат манифестације, симболику избора места и датума, цитирајући Матију Бећковића који је пре двадесет година Жичу назвао „једним од родних места српске речи”, а верски празник Преображење назвала је симболом верског, духовног, интелектуалног и културног преображаја Србије. Жири у саставу Мирослав Цера Михаиловић (као прошлогодишњи добитник ове награде), Дејан Алексић, Ана Гвозденовић, Милош Милишић и председник жирија Драган Хамовић одлучио је да се ово признање додели песникињи из Новог Сада Гордани Ђилас „за лирску претрагу дубљих упоришта бића“. Потом је глумац Небојша Дугалић читао песме овогодишње лауреаткиње „Паљење свеће” и „Пчела и длан”.
Након тога, сажет осврт на поетичке особености стваралаштва Гордане Ђилас учинио је др Драган Хамовић, председник Жирија за доделу награде и уредник зборника посвећених добитницима „Жичке хрисовуље“. Он је Гордану Ђилас назвао песникињом која непрестано ослушкује и посматра свет, истражујући и унутрашње и спољашње светове свог немирног бића. Њена поезија је сазревала постепено и усмерено, градећи једну врсту унутрашње биографије. У том процесу она је настојала да разуме и саму себе и друге, развијајући духовну основу свог песничког језика. Стваралаштво Гордане Ђилас креће се између сна и јаве, симболичних и архетипских знакова и опипљивих, конкретних слика, обликујући њене песничке светове.
Потом је мр Ана Гвозденовић упознала присутне са биографијом песникиње, рођене у Накову, крај Кикинде, 1958. године и побројла њена дела и бројне награде и признања, којима се данас придружује и ово угледно признање које чине уникатна златопечатна повеља и икона Преображења Господњег, дело уметника Слободана Луковића.
Након још једног наступа хора и поетског казивања Небојше Дугалића, говорио је књижевни критичар и главни и одговорни уредник Српске књижевне задруге, Никола Маринковић. Он је истакао да се овом наградом прославља 40 година од прве објављене песничке збирке Гордане Ђилас у издању Матице српске и да је од тада ова песникиња објавила 13 књига поезије и један избор своје поезије. Нагласио је да је овај број дела велики, иако у данашњем времену хиперпродукције можда делује скромно и да о Гордани говори да је она неко ко ствара полако, у складу својим унутрашњим ритмом, да се она поезији нада, да је стрпљиво чека и покушава да призове речи који су јој потребне. Настанак песме назвао је узвишеним тренутком када свакодневица уступа пред аутентичним доживљајем простора и времена и да настанак песме преображује песника, а последично и читаоца.
Награду је Гордани Ђилас уручио помоћник градоначелника за културне манифестације Милош Милишић, док је новчани део награде добитници предао директор краљевачке филијале „Дунав осигурања,” Жељко Косовац.
Бираним речима о поезији тајновитости Гордане Ђилас и њеној носталгичној црти говорио је и протојереј ставрофор отац Љубинко Костић, архијерејски заменик митрополита жичког господина Јустина.
У својој беседи приликом уручења награде, Гордана Ђилас истакла је да је поезија простор заштите, исцељења и истине, наглашавајући веру у снагу речи. За њу је песничко стварање прожето „прелазним стањима“ и тренуцима светлости које препознаје у сусретима с људима. Верује да је све у непрестаној промени, а песма је начин да се поврати чистота детињства и дарује другоме. Песништво, по њој, има моћ да исцели страхове и сумње, стварајући заштићено место унутар човека. Она га види као сведочанство о снази и рањивости живота, али и као уточиште које нас повезује са божанским. Песма је, каже, и одраз духовне зрелости која се достиже дугим и истрајним радом, али пре тог тренутка она се призива, тражи, понекад и уз љутњу.
