Промоција књиге професорке др Сузане Рајић „Кнез Милан Обреновић (1854-1881): Од бератлије до суверена” одржана је у Галерији Народног музеја Краљево, у уторак, 16. септембра 2025. године, са почетком у 19 сати.
Дарко Гучанин, директор Народног музеја Краљево, поздравио је присутне и представио учеснике програма. Публику је упознао са биографијом ауторке овог капиталног дела које на свеобухватан и документован начин представља живот и владавину једног од најконтроверзнијих српских владара. Др Сузана Рајић, редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду и шеф Катедре за историју српског народа у новом веку, позната је као водећи истраживач српске историје 19. и 20. века. Ауторка је бројних студија и публикација посвећених српским владарским династијама, државним институцијама и спољној политици Србије. Он је истакао да је писање биографије краља Милана било изузетно захтевно због великог броја докумената и противречних извора, као и утицаја пропаганде и идеолошких тумачења. Књига доноси чињенице које руше предрасуде о једном од најконтроверзнијих српских владара, представљајући његов живот – од детињства, преко политичких и дипломатских изазова, до приватног односа са краљицом Наталијом и анализе Тајне конвенције. Ово капитално дело исправља бројне неправде у историјском памћењу краља Милана и позива на преиспитивање његовог места у српској историји, посебно имајући у виду његов допринос стицању независности и развоју кључних институција, попут Народног позоришта, Народног музеја и Народне библиотеке.
Први том монографије о кнезу и потоњем краљу Милану М Обреновићу IV представио је рецензент др Данко Леовац, ванредни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду. Он је истакао да је први суверен модерне Србије један од ретких владара који заслужују овако обимну тротомнубиографију. Др Данко Леовац је публику упознао са комплесношћу истраживања које је трајало више од деценије и обухватало је прегледање десетине хиљада архивских листова из бројних домаћих и европских архива о нашој држави и Милану Обреновићу, црном гаврану наше историје кога су главни опоненти, радикали оцрнили још за живота. Архивска грађа из Беча, Берлина, Москве, Букурешта и Лондона коришћена је и због недостаткаа домаће грађе која је након 1903. немилице уништавана. Посебан акценат ставио је на кнежево детињство, споменувши контроверзе везане за место његовог рођења и порекло његове мајке, Марије Катарџи. Нагласио је да је његово детињство било и срећно и несрећно, да је млад остао без оца и да је бригу о њему преузео његов стриц кнез Михаило, који га је послао на школовање у Париз. Потом је описао долазак четрнаестогодишњег Милана на крвави престо 1868. године и истакао да је др Рајић маестрално објаснила законитост наслеђа престола. Уследиле су тешке године, које је Милан провео затворен на двору услед бојазни намесника од могућег атентата на младог кнеза. Овај живот у страху оставио је трајне последице. Милан Обреновић је од владара који је добио последњи берат од султана постао суверен независне и међународно признате Кнежевине Србије. Професор Леовац је потом говорио о држању кнеза Милана током Велике Источне кризе и његовом командовању војском током Првог и Другог српско-турског рата. Нагласио је његову визију модерне српске војске и истакао значај реформи које је спровео, поставивши тако темеље модерној српској војсци која ће се потом показати изузетно вештом у Балканским и Првом светском рату. Често критикован због своје аустрофилске политике, одрицања од утицаја у Босни и Херцеговини и склапања тзв. Тајне конвенције, кнез Милан је мудром спољном политиком извојевао велики успех на Берлинском конгресу 1878. године: независност и територијално проширење, а касније и проглашење Србије краљевином. Оценио је да је кнез Милан, иако веома млад водио маестрално спољну политику која је водила напретку без сукоба и ратова. Затим је нагласио да ова биографија приказује и његову делатност на пољу унапређења просвете, културе, уметности и књижевности, као и однос са водећим политичким фигурама тога доба. Излагање је завршио констатацијом да дело др Сузане Рајић најреалније приказује комплексну личност овог владара.
Ауторка професор др Сузана Рајић у свом изузетно надахнутом обраћању присетила се дилема са којима је била суочена током планирања ове темељне биографије посвећена краљу Милану Обреновићу, прве након 100 година од дела СлободанаЈовановића. Академик Слободан Јовановић, свакако најбољи познавалац извора о Милану Обреновићу, по мишљењу др Рајић подлегао је општој атмосфери негирања добрих страна ове личности. Владимир Ћоровић , који је доста негативно писао о Милану Обреновићу, пред крај свог кратког живота окончаног 1941. у авионској несрећи написао је да се Миланова политика могла разумети и у многим сегментима бранити да није било тако много личне омразе према њему. Истакла је да је ово дело подарила будућим генерацијама, јер сматра да су мале шансе да ће код осталих доћи до преиспитивања ставова и сагледавања нових аргумената и докумената. Потом је истакла да ова обимна биографија на скоро 1000 страница доноси појединости из првих 25 година живота кнеза Милана. Напоменула је да је добио специјализовано школовање код врхунских француских професора, предвођених Франосоом Хијетом и да је његов стриц кнез Михаило за његово систематско образовање и васпитање годишње издвајао 25000 франака. Додала је да је он дошао на престо као законити наследник, али да је био нежељени владар, јер политичка елита није била на његовој страни. Од родбине у Србији имао је само бабу Томанију и сестру од тетке Катарину. Појаснила је догађаје везане за делатност Миливоја Петровића Блазнавца и београдског гарнизона, подсетивши да га војска није извикала за кнеза, већ да је само подстакла извршење закона. Десет година је био игнорисан, борећи се да буде признат. Тек после победа у рату 1876-1878 он се представио народу, обишавши целу Србију 1879. године.
Подсетила је на бројне претње, завере и исцениране атентате са којима је био суочен. Потом је упознала публику са стањем у Србији након проширења територије за 28%. Истакла је како је у једној слабој вазалној кнежевини Милан израстао, скупа са Србијом, у суверена, признатог и независног, који је општио непосредно са свим крунисаним главама ондашњег света, потписивао са њима уговоре, био приман са највишим почастима. Посебно је нагласила да је кнез Милан први српски владар који је успоставио билатералне односе са Османским царством које је владало Србијом 5 векова. Политички уговор са Аустро-Угарском из 1881, који су радикали прозвали Тајном конвенцијом је први међународни уговор који потврђује да политички интерес српске државе изискује ширење граница у правцу југа и гарантује подршку те велике силе на том путу. Ту почиње прави темељ државне идеје Милана Обреновића, који је био неопходан, јер је Србија била опкољена са 1700 km готово искључујући непријатељских граница (осим 100 km границе ка Румунији). Подсетила је на речи историчара Гргура Јакшића који је тај политички уговор назвао делом високе државничке иполитичке увиђајности. Србија је 86% своје трговинске размене обављала са својим северним суседом. Оценила је и до сада преовлађујуће карактерисање у историографији српско-аустријског Трговинског уговора као неповољног за Србију било апсолутно нетачно, што је поткрепила у монографији факсимилом самог уговора. Посебно је нагласила ангажовање Милана Обреновића на развоју школства, школовању учитеља, отварању преко потребних школа, јер је 43% становништва било млађе од 15 година и требало се школовати. Закључила је своје излагање обећањем да ће на крају своје научне каријере направити списак свих оних факата до којих је дошла овим истраживањем, а које су различите у односу на оно што је до сада било познато у историјској науци.
Потом су уследила питања заинтересоване публике одушевљена вечерашњом промоцијом. Могао се чути је и срдачан позиву пућен др Рајић на прославу Имендана града Краљева.
