Предавање Александра Марушића, вишег кустоса Музеја рудничко-таковског краја под називом „Између престола и потраге за личном срећом: Краљ Милан Обреновић и Артемиза Христић“ одржано је у Галерији Народног музеја Краљево, у уторак , 30. септембра 2025. године, са почетком у 19 сати.
На почетку, присутне је поздравио Дарко Гучанин директор Народног музеја Краљево, који је истакао да је краљ Милан оставио дубок траг у историји Србије – добијено је територијално проширење и независност, уведена државна валута, основани Народно позориште, библиотека и музеј, као и темељи модерне војске. Ипак, његов приватни живот и брачни сукоби са краљицом Наталијом често су бацали у сенку његове политичке успехе. Зато је циљ предавања да осветли мање познате детаље његове интиме и разлучи истину од гласина.
Потом је публику упознао са биографијом Александра Марушића, историчара из Горњег Милановца, аутора бројних радова и изложби, међу којима се истиче пројекат „Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије и Европе“.
Александар Марушић своје излагање започео је подсећањем на владарски дом Обреновића, који је Србији подарио 5 владара током 72 године управљања Србијом. Напоменуо је да су од четири владарке две потекле из рудничко-таковског краја, кнегиња Љубица и краљица Драга. Оно што карактерише скоро све владаре из ове куће је буран однос са женским светом, почев од Милоша који је имао бар једанаесторо ванбрачне деце, преко кнеза Михаила за којим је остао ванбрачни син Велимир Теодоровић, који је био велики родољуб и од чије је богате заоставштине формирана задужбина Велимиријанум, која је функционисала све до 1977. године. Склоност непримереним љубавним односима била је карактеристика и кнеза Милоша, који је имао бројне милоснице, али и кнеза Михаила који је услед несрећног брака са кнегињом Јулијом упловио у аферу са рођаком Катарином, која је замало крунисана браком, да то није спречило убиство кнеза. Милан Обреновић, потомак Јеврема Обреновића, рођен је 1864. у Влашкој, од оца Милоша Обреновића и мајке Марије Катарџи. Миланови родитељи нису се могли похвалити складним браком и узорним понашањем. Услед турбулентних породичних односа и без системског образовања, Милан са свега 14 година бива истргнут из Париза, где је био на школовању и постаје наследник српског престола после атентата на његовог стрица кнеза Михаила. Он је доведен у Србију где није био жељен. У тим и таквим околностима развија се његов приватни живот. Пре његовог брака са Наталијом Кешко, постојало је међу намесницима и у српској Влади мишљење да младог Милана треба оженити једном руском принцезом. Предложене су Вера, ћерка војводе Константина, међутим Србија као вазална кнежевина није била на довољно високом нивоу да би се њен владар оженио једном припадницом руске царске породице. Потом је постојала могућност за склапање брака са кнегињом Христином, која је потицала из побочне линије царске породице. Међутим до реализације ових планова није дошло. Током једног путовања у Бечу, на које се кнез Милан упутио са својим рођаком Александром Константиновићем упознао је прелепу молдавску племкињу Наталију Кешко, са којом је одлучио да склопи веридбу након само 10 дана познанства. Оваква исхитрена одлука, каквим је кнез био склон затекла је српску Владу и ставила је пред свршен чин.
Ова љубав на први поглед крунисана је браком, али услед ратних дешавања свадбена церемонија која је уприличена у Саборној цркви била је скромна. Многа лоша знамења пратила су свадбену поворку, попут заустављања белих коња који су вукли свадбену кочију и неописивог наоблачења и смркавања до ког је дошло када су се младенци довезли до двора. Владарски пар уживао је у идиличној љубави једно 3-4 године. Љубав је цветала и по речима савременика и историчара, били су пар за пример. Њихов брак благословен је сином Александром и још једним сином по имену Сергеј, који је поживео само 5 дана. Авантуре Милана Обреновића, започете су везом са Лепосавом Ивковић, удовицом у коју је био заљубљен пре женидбе. Како су Милан и Наталија имали обичај да се у првим годинама брака прошетају до Топчидера, али су увек пролазили поред Лепосавине куће, која је са прозора накинђурена, провокативно гледала право у Милана, што је почело Наталији да смета. Наредни сукоб у овом браку био је везан за одабир имена сина наследника, наиме Наталија, која је била велики русофил је желела да детету да име Александар по руском цару, док је Милан желео да сина назове Милош по родоначелнику династије Обреновић. Потом је уследила забрањена романса са млађом рођаком Мишон, што је изазвало велики скандал и велику љутњу краљице. Наталији се спори нетактичност, ухођење супруга, наклоњеност женском свету итд. Она није имала испаде у виду неверства, али је била склона извесним присностима са Јованом Жујовићем, потом са аустро-угарским и италијанским дипломатом. Једна од његових бројних љубавница била је и Мица Протић, супруга генерала Протића. Марушић је споменуо и један бизаран случај када је она Милану донела пет тегли слатка у коме је хемијском анализом извршеном по налогу краљице Наталије, установљено присуство хашиша и других дрога.
Милан Обреновић је 1872. упознао Милана Христића, сина Филипа Христића, гувернера, председника Владе и српског представника у Цариграду. Милан Христић био је у браку са Артемизом Јоанидис, ћерком цариградског архитекте и снабдевача дрветом балканских дворова, рођеном у Цариграду 1849. Имали су две ћерке и једнога сина. Након повратка у Београд пар Христић настањује се у Кнез Михаиловој улици у непосредној близини двора. На баловима, којима су присуствовали представници тадашње елите, Артемизу, коју су одликовале топле очи, харизма, доброта и бујна црна коса, приметио је краљ Милан. Артемиза је говорила четири језика и била је изнимно шармантна жена, која је ценила традиционалне вредности. Заљубљени краљ подгревао је таблоидне приче, долазивши кочијом пред њену кућу, парадно је улазио са букетом цвећа. Њихова интригантна веза постала је јавна тајна. Милан Христић у једном периоду био је чак лични краљев секретар.
Чедомиљ Мијатовић био је становишта да је Артемиза била руски агент и да је она утицала на краљеву одлуку да абдицира. Након обзањивања ове афере и краљевог развода, услед планова да склопи брак са својом милосницом долази и до развода Артемизе и Милана Христића, након чега се она сели у Цариград, где ће у априлу 1889. родити сина Ђорђа, Милановог ванбрачног сина. Милан је Артемизи поклонио један луксузан сет порцеланског посуђа за 6 особа, какав су могле да поседују само владарске породице. Након развода Милан Христић, коме је комплет припао, поклонио га је сестри Драгињи, чији су потомци због селидбе у иностранство понудили музеју на продају овај сет. Музеј рудничко-таковског краја, будући у процесу оснивања, на тај начин дошао је у посед овог вредног експоната који сведочи о овој љубави. Путовање краља Милана на Исток, коме је посвећена тренутна изложба, свакако се поклапа са временом порођаја његове љубавнице. У годинама које следе из непрестане преписке између Милана и Артемизе, могуће је реконструисати планове о венчању, до кога не долази, затим евидентну љубав према сину коју Милан осећа. Притиснут коцкарским дуговима и финансијским несрећама краљ се полако хлади и удаљава од Артемизе. Она ипак 1894. долази у Париз и од њега захтева ступање у брак, што доводи до краха ове везе и показује краљеву несталну природу. Артемиза се враћа у Цариград, где повучено живи све до смрти 1929. године. Њен син Ђорђе, који је био претендент на српски престо, имао је буран живот који је окончан 1925. Однос са Артемизом који је ишао од страсти до мржње ипак је остао у сенци Милановог односа са краљицом Нааталијом која је краља окарактерисала као човека изванредне интелигенције, али без икаквог испољавања воље. Последице оваквог турбулентног емотивног и брачног живота краља Милана свакако су највише оставиле трага на обликовање личности његовог сина Александра, који ће сплетом трагичних околности бити и последњи владар ове династије.
Публика је са великом пажњом пратила излагање, које је разоткрило мање познату страну живота краља Милана Обреновића и приближило једно од најзанимљивијих љубавних поглавља српске историје XIX века.
