Научни скуп под називом „Развој вароши Западног Поморавља у XIX и XX веку“ je одржан у Галерији Народног музеја Краљево, у четвртак, 16. октобра 2025. године, са почетком у 12 часова. Организатор скупа на коме је 12 истраживача представило 9 реферата је Народни музеј Краљево. На почетку присутнима се обратио Дарко Гучанин, директор Народног музеја Краљево, пожелео добродошлицу и истакао да се у музеју већ деценијама негује истраживачки дух. Током времена овакав приступ је донео велики број успешних и награђених изложби, мноштво научних и стручних монографија, бројне свеске одабраних и приређених докумената, значајни часопис „Наша прошлост“ и померио је границе нашег сазнања.

Посебно место заузимају бројни научни скупови, и у том духу организован је и скуп „Развој вароши Западног Поморавља у XIX и XX веку“ који је приређен поводом објављивања двотомног издања „Попис становништва 1863” које су приредили др Бојана Миљковић Катић и Немања Трифуновић. Ово дело представља драгоцен извор за проучавање историје Карановца и његове околине у XIX веку и важан полазни материјал за даља научна истраживања. На крају се захвалио колективу Народног музеја Краљево на свесрдном залагању око организације овог скупа и истакао да посебну захвалност дугује др Љубодрагу П. Ристићу, вишем научном сараднику Балканолошког института САНУ у пензији, за све што је чинио и чини за своје Краљево и ову установу.
Након уводног обраћања Дарка Гучанина отворена је прва сесија којом је председавала др Сузана Рајић, редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду. Изразила је велико задовољство што је у прилици да присуствује научном скупу посвећеном развоју Западног Поморавља, указавши на потребу да се попуне празнине у сазнањима о развитку појединих региона Србије и да се укаже на нове правце истраживања ове теме.

Др Нино Делић, научни сарадник Историјског института у Београду представио је реферат под називом „Демографски развој урбаних средина Западног Поморавља у Кнежевини и Краљевини Србији (1834–1910. године)” где је указао на пораст броја становника, али и степена урбанизације пре свега у великим окружним варошима.
Потом је др Данко Леовац, ванредни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду, представио реферат „Квалитативни напредак пописа становништва Краљевине Србије 1884–1910. оглед о граду Краљеву” настао у коауторству са проф. др Сузаном Рајић.
Др Љубодрагу П. Ристић, виши научни сарадник Балканолошког института САНУ у пензији, излагао је на тему „Вароши Западног Поморавља у делима Амија Буеа и Феликса Каница”. Након тога Драган Драшковић, музејски саветник Народног музеја Краљево, говорио је о фазама развоја Карановца и потоњег Краљева представљајући реферат „Покретачи развоја вароши Карановац/Краљево (1805–1915. године)”.
На крају прве сесије част да говори о знаменитим краљевачким породицама и њиховом утицају на развој града припала је Дарку Гучанину, директору Народног музеја Краљево. Реферат „Утицај фамилијарних и брачних веза знаменитих краљевачких породица на развој града” настао је у сарадњи са Немањом Трифуновићем, кустосом Народног музеја Краљево.

Након дискусије са учесницима и паузе за ручак отворена је друга седница којом је председавао др Нино Делић, научни сарадник Историјског института у Београду.
Ову сесију је својим рефератом под називом „Како је Чачак постао град: преображај од османске касабе до социјалистичког града” (крај 18 – средина 20. века)” отворио др Милош Тимотијевић, музејски саветник Народног музеја Чачак.
Други говорник током друге седнице био је Александар Марушић, виши кустос Музеја рудничко-таковског краја, који је говорио о развоју Горњег Милановца током представљања свог реферата под поетским називом „Бели лабуд на зеленом језеру: прилог за историју Горњег Милановца (1918–1941. године)”.
Потом је рад под називом „Развој крушевачке вароши са посебним освртом на сакралне објекте у 19. веку и првој половини 20. века” представио Богдан Вучковић, кустос Народног музеја Крушевац, који је настао у коауторству са Сањом Рутић Воротовић, вишим кустосом Народног музеја Крушевац.
Друга сесија завршена је излагањем др Јелене Вукчевић, вишег кустоса у Музејској збирци Народног Универзитета Трстеник која је представљајући реферат „Катастарски план из 19. века као историјски извор за проучавање урбанизације вароши Трстеник” указала на велики дисконтинуитет у очувању културног наслеђа ове варошице.

Након завршетка радног дела научног скупа „Развој вароши Западног Поморавља у XIX и XX веку” отворила се жива дискусија са публиком, где се као црвена нит провукла чињеница да је највећи дисконтинуитет у очувању културног наслеђа настао током пете и честе деценије XX века. Скуп је завршен констатацијом да су поједине теме потакле истраживаче из региона да прошире своје подручје интересовања и са жељом учесника да овај скуп постане традционалан и да се одржи и следеће године.