Трећа иконописна радионица у оквиру пројекта „Икона се слика светлошћу“ одржана је у Галерији Народног музеја Краљево, у четвртак, 13. новембра 2025. године, са почетком у 16 часова. Радионица је реализована под стручним вођством иконописца, академске сликарке и рестауратора Марије Топаловић.
Љубитељи иконописања, наши суграђани различитог узраста, одазвали су се у великом броју. Осећај стваралачке радости брзо их је обузео те су са лакоћом, без обзира на пређашње искуство, реализовали своје прве радове у византијској техници.
Полазници су научили да је иконописање више од уметности – то је духовни чин кроз који се пројављује божанска присутност. Такође, икона није само уметнички израз, већ и дубоко духовно искуство кроз које се Бог пројављује и човек духовно и телесно преображава.
По Предању, прва икона је Нерукотворени лик Господа Исуса Христа. Настала је тако што је тешко оболели кнез Авгар (долина Еуфрата) послао свог иконописца у Палестину да пронађе Исуса Христa, Исцелитеља од сваке муке и болести, и живопише га верујући да ће му само гледање лика Његовог олакшати болове. Иконописац није могао да наслика Христов лик, зато је Христ на чудесан начин на убрусу отиснуо свој савршени лик као да је бојом насликан и послао га кнезу Авгару. Поклонивши се и целивајући лик на убрусу, кнез се исцелио. Касније Нерукотворени лик постаје заштита народима против непријатељске војске.
У мери у којој је сликар, иконописац или живописац успео да себе ослободи стега, своје перцепције, свог домишљања, у тој мери ће остварити слободу да заживи Христов лик.
Након кратког осврта на сакрални значај иконе, полазници су прошли кроз три најосновније фазе осликавања византијског лика. За почетак су добили упутства за правилно постављање цртежа – компоновање у односу на димензије носиоца и урезивање калка (цртежа). Следећи сегмент радионице био је посвећен припреми емулзије за јајчану темперу. Након припреме јајчане темпере уследило је подсликавање основном тамном бојом која касније дефинише (дводимензионалне) сенке и тонове лица, затим сликање светлом бојом која дефинише полутонове и повезују се сфуматом (лазурима). Након прве светле, следи друга и трећа светла до коначног византијског лика. Најзахтевнији сликарски моменат је сликање лазурима, пажљиво уз транспарентност слојева, што су полазници прилично добро усвојили.
Своје прве радове, полазници су понели са собом у знак сећања на дан када су открили вишевековну тајну византијског лика.
Иконописна радионица у сарадњи са Групом за педагошко-пропгандну делатност Народног музеја Краљево, остаће дуго запамћена као вредно културно и образовно искуство а интересовање грађана је потврдило значај неговања изворних сликарских техника.
