Промоција Зборника радова „Култура сећања: Деца у рату и из рата”, одржана је у Галерији Народног музеја Краљево, у уторак, 7. априла 2026. године, са почетком у 18 часова. На почетку промоције обратила се Мирјана Савић, музејски саветник Народног музеја Краљево, која је поздравила присутне и указала на значај окупљања око тема које се тичу колективног памћења и одговорности према прошлости. Истакла је да је култура сећања темељ разумевања сопственог идентитета, али и предуслов да се трагична искуства не понове.
Навела је да је зборник настао као резултат међународне научне тематске конференције „Деца у рату и из рата”, одржане 26. и 27. јуна 2025. године на Универзитету Привредна академија у Новом Саду, у коорганизацији са Институтом Јован Ристић из Новог Сада. На конференцији је учествовало 29 аутора из Србије, Италије, Мађарске, Русије, Белорусије, Републике Српске и Румуније, са укупно 24 научна рада. Посебно је истакла своје учешће на наведеној конференцији са радом „Страдање деце на подручју Краљева и Матарушке Бање у Другом светском рату”. Навела је податак о страдању најмање 301 детета на овом подручју, како током стрељања цивила 1941, савезничког бомбардовања 1944, тако и од болести и исцрпљености (56 малишана преминуло је у Српском избегличком дому у Матарушкој Бањи). Споменула је често присуство малолетних гимназијалаца у војним формацијама партизанског покрета. Као илустративни пример, навела је случај страдања породице Вукадиновић из Ратине, где је деда убијен на кућном прагу, отац стрељан у лагеру, а осмогодишњи унук страдао од експлозива у савезничком бомбардовању. Потом је публику упознала са импресивним биографијама учесника промоције.
Потом је публици приказан кратак филм о теми страдања деце праћен кадровима са прошлогодишње међународне конференције у Новом Саду. Након тога, присутнима се обратио уредник зборника, др Зоран Павловић, професор на Правном факултету Универзитета Привредна академија у Новом Саду, који је детаљније представио концепцију и настанак публикације. Он је указао да је зборник резултат настојања да се једна дуго маргинализована тема, положај и страдање деце у ратним околностима, систематски обради и представи широј јавности. Др Павловић је нагласио да деца у рату често остају невидљива у историјским наративима, иако су међу највећим жртвама. Посебно је истакао проблем њихове двоструке виктимизације: с једне стране као недужних страдалника, а с друге као објеката различитих идеолошких и пропагандних интерпретација.
Он је упозорио на опасност од хероизације деце у ратним контекстима, истичући да се тиме губи из вида њихова стварна позиција жртава. Према његовим речима, друштво има обавезу да децу посматра искључиво као оне које треба заштитити, а не као актере ратних дешавања. Такође је подсетио на конкретне историјске примере страдања деце, указујући да они не смеју бити заборављени, јер представљају важан део колективног памћења. У свом излагању нагласио је да култура сећања није окренута само прошлости, већ има снажну улогу у обликовању будућности, кроз изградњу свести о последицама ратова и значају мира.
Као мотивацију за сопствено бављење темом страдања деце, навео је пример погибије трогодишње девојчице Милице Ракић током НАТО агресије. Она је погођена шрапнелом у свом стану у Београду, док се у купатилу спремала за починак 17. априла 1999. године. Истакао је и страшну чињеницу скрнављења споменика који јој је подигнут, нагласивши да се овом темом почео да се бави због тога што злочин почињен над децом никад не застарева и да невине дечије жртве не сме прекрити вео заборава.
У наставку програма говорио је филозоф доцент др Александар Стевановић са Државног универзитета у Новом Пазару, који је тему осветлио из угла социјалног и породичног памћења. Он је истакао да култура сећања није искључиво институционална категорија, већ да се у великој мери формира у оквиру породице и непосредне заједнице. Дужност потомака је неговање сећања на своје претке. Према његовим речима, управо кроз породичне приче, сећања и сведочанства долази до преношења искустава са генерације на генерацију, чиме се одржава континуитет идентитета.
Др Стевановић је посебно упозорио на феномен „културе намерног заборављања“, који може имати далекосежне последице по друштво. Он је нагласио да заборав не представља само губитак историјских чињеница, већ и губитак моралног и идентитетског оквира. У том контексту, истакао је да је сећање на страдање деце у ратовима не само питање историје, већ и питање етике. Друштво које нема свест о својој прошлости је друштво које нема будућност. Навео је примере страдања деце у различитим историјским периодима, са посебним освртом на страдање најмање 54009 српске деце у Независној држави Хрватској, наглашавајући да су таква искуства универзална и да превазилазе националне оквире, што додатно наглашава потребу за њиховим памћењем.
Завршно излагање одржао је др Борислав Гроздић, пуковник у пензији и редовни професор на Правном факултету Привредне академије у Новом Саду, који је тему сагледао из ширег, филозофско-етичког и духовног угла. Он је указао да страдање деце представља једно од најтежих питања са којима се човечанство суочава, јер доводи у питање основне појмове правде, смисла и морала. Према његовим речима, ово питање се не може у потпуности објаснити рационалним средствима, већ захтева дубље, духовно разумевање.
Др Гроздић је подсетио на размере страдања деце у ратовима, посебно током Другог светског рата, истичући да су ти догађаји оставили трајан траг у колективном памћењу. Навео је податак да је услед усташких злочина живот изгубило на најмонструозније начине 74580 лица млађих од 14 година, од чега су 54009 били српске националности. Истакао је да су ова деца мученици у православном смислу речи и да је задатак цркве канонизација страдалника. Он је нагласио да заборав таквих страдања представља опасност не само за историју, већ и за човечност у целини. Према његовим речима, сећање на страдалу децу није само обавеза према прошлости, већ и морални императив који нас обавезује да градимо праведније и хуманије друштво.
У завршници скупа, могло се закључити да је зборник „Култура сећања: Деца у рату и из рата“ значајан допринос проучавању теме која је дуго била на маргини научног и јавног интересовања. Сви говорници су се сагласили да је неговање културе сећања од пресудног значаја за очување идентитета, али и за изградњу друштва које ће бити способно да препозна и спречи понављање трагичних искустава из прошлости.
Промоција је протекла у атмосфери дубоког поштовања према жртвама и свести о важности теме, остављајући снажан утисак на присутне и подстичући даље размишљање о улози сећања у савременом друштву.
Промоција је завршена дискусијом са претежно млађом публиком.
Анђелија Петровић
уредник информативног програма
Званичне интернет презентације Народног музеја Краљево
