Пут на Исток краља Милана Обреновића: Хаџилук и култура Оријента на српском двору

Изложба „Пут на Исток краља Милана Обреновића: хаџилук и култура Оријента на српском дворуˮ Музеја у Смедереву биће свечано отворена у Галерији Народног музеја Краљево, у оквиру Жичког духовног сабора „Преображење 2025“, у суботу, 16. августа 2025, са почетком у 20 сати. Изложбу ће отворити аутори др Снежана Цветковић, музејски саветник Музеја у Смедереву и мср Дејан Вукелић, стручни саветник Математичког института САНУ у Београду.

Основна идеја и инспирација за настанак изложбене поставке „Пут на Исток краља Милана Обреновића: хаџилук и култура Оријента на српском дворуˮ проистекла је из књиге ађутанта краља Милана Обреновића и његовог сапутника на путовању на Исток 1889. године, пуковника и доцнијег генерала, Михаила Рашића, коју је он под називом „Са Њ. В. Краљем Миланом на Истокуˮ објавио 1891/1892. године.

Кључна изложбена полазишта обухватају личност Милана Обреновића, његову абдикацију и мотиве за путовање у Свету земљу, духовни преображај који је доживео на Христовом гробу, перцепцију дискурса Оријента у српској средини и његове утицаје на обликовање двора и дворске културе у Краљевини Србији крајем XIX и почетком XX века.

Убрзо након низа бурних догађаја у јавном и приватном животу, Милан Обреновић је у пратњи најближих сарадника, под псеудонимом „гроф од Таковаˮ, кренуо на хаџилук у Свету земљу, са успутним задржавањем у Цариграду, Бејруту и Дамаску. Живописно путовање краља Милана Обреновића одвијало се у временском периоду од 17. марта до 13. јуна 1889. године, према старом календару. Гроф од Такова путовао је „муњевитимˮ возом, бродом, поштанским колима, јашући на коњу, логоровао је у пустињи… Сусретао је многобројне личности, од султана у Цариграду, цариградског и јерусалимског патријарха, бедуина и маронита, до смедеревског берберина у Дамаску, а ми смо вас инспирисани овим догађајем повели на музеолошко путовање на Исток.

На изложбеним принтовима се налазе фотографије са путовања, фотографије арапског салона Старог двора у Београду који се чувају у београдским музејима и библиотекама: Музеја града Београда, Музеја примењене уметности, Историјског музеја Србије у  Београду и Народне библиотеке Србије, као и фотографије из поменуте књиге Михаила Рашића. Део поставке чини низ разгледница, фотографија и књига из приватних колекција, као и ћилим са мотивом „Рашићева шара“ из Етнолошке збирке Народног музеја у Краљеву.

Арапски салон у некадашњем Старом београдском двору Обреновића конзерваторка и рестаураторка МА Снежана Мијић моделовала је помоћу виртуелне реалности, као и сложеном израдом реплике аџами панела, тј. дрвене полихромне облоге којом су били декорисани зидови поменутог салона.

У режији Тибора Варге из Новог Сада снимљен је документарни филм о овом путовању и његовом историјско-уметничком значају о чему у филму говоре аутори изложбе, а одломке из књиге интерпретира глумац Марко Недељковић.

У Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић” у Београду урађена је дигитализација књиге Михаила Рашића „Са Њ. В. Краљем Миланом на Истокуˮ како би била доступна што већем броју могућих корисника. На полеђини изложбеног каталога налази се QR код који води ка дигитализованим књигама.

Пројекат „Пут на Исток краља Милана Обреновића: хаџилук и култура Оријента на српском дворуˮ подржали су Министарство културе Републике Србије и Град Смедерево.