Није просто к’о боза: О историји и култури бозаџијског заната

Предавање Марине Лукић Цветић „Није просто к’о боза: О историју и култури бозаџијског заната“ одржаће се у Галерији Народног музеја Краљево, у петак, 7. новембра 2025, са почетком у 19 сати.

Музеј слатка доноси нову причу о надалеко познатом ферментисаном слатком напитку пореклом са Блиског истока, а одомаћеног широм Балкана  од османлијских освајања. Иако карактеристична за турско становништво, у Србији се конзумира од почетка ХIХ века, када у чаршије стижу занатлије са југа: алваџије, бомбонџије, шећерџије, колачари, салепџије и најзад бозаџије. Данашњи љубитељ бозе познаје је из посластичарница „Пеливан“, у којима је традиционално припремају Горанци и служе уз колаче: шампите, баклаве, кадаиф, а ово пиће датира још из праисторије.

Кроз историју освежавала је, окрепљивала и снажила јаничаре, а о томе чију бозу данас пијемо спорили су се Турци и Персијанци. У многим азијским и европским културама припремала се и служила на различите начине, у Бугарској је проглашена националним пићем, а најпознатији опис познат нам је из романа Орхана Памука „Чудан осећај у мени“ где је главни јунак дванаестогодишњи дечак, бозаџија Мевлут Караташ. Његово детињство и живот представљени су као метафора самог Истанбула. У Србији су несташна деца уз лимени добош певала многе шаљиве стихове о бози, а познате су и изреке којима се њеним карактеристикама и данас описује нечија интелигенција…