Српски владарски портрет у доба краља Милутина
Предавање др Бојане Стевановић под називом „Српски средњовековни владарски портрети у доба краља Милутина” биће одржано у Галерији Народног музеја Краљево, у уторак, 31. марта 2026. године, са почетком у 18 сати.
Портрет, као уметнички жанр, има за циљ да прикаже одређеног појединца или групу људи, наглашавајући не само њихов физички изглед, већ и психолошке особине, друштвени положај и духовну димензију. Средњовековни портрет има далеко више удела у исказивању социјалног статуса, религиозног става, односа према Богу, политичке улоге, родбинских веза, ктиторских подухвата, војних успеха и претензија него верног приказивања физиономија и карактера личности. Српско средњовековно сликарство доминира великим бројем портрета историјских личности у читавом источнохришћанском свету и обилује применом разноврсних иконографских решења приликом њиховог уобличавања. Кретање ка репрезентативној владарској слици попут византијских царских портрета може да се уочи на примерима који датирају из периода пре но што је Милутин постао владар, а потом и зет византијског цара. Српски краљ Стефан Урош II Милутин је једина личност нашег средњег века чији портрети осликавају дуг животни пут. Доба његове владавине (1282–1321) обележила је не само бројност владарских портрета, већ и разноврсност и иновативност иконографских решења што је било омогућено нарочито великом ктиторском делатношћу у последњим деценијама краљевог живота. Српски владарски портрети из доба краља Милутина пружају целовиту слику о идеологији земаљске власти и преокупацијама српског краља и његовог најужег круга. У доба власти српског краља Милутина српски владарски ликови били су већ у потпуности уподобљени византијској свечаној слици. Портретске целине из овог раздобља заснивају се на империјалној идеји и оне су поставиле темељ српским владарским портретима, нарочито онима из доба царства. Када је реч о портретима краља Милутина, они су сведочанство његовог изгледа, особито јер су део извесног портретног реализма који одликује византијску уметност зреле ренесансе Палеолога.
Др Бојана Стевановић (Београд, 1984) је историчар уметности и научни сарадник Института за историју уметности при Филозофски факултетu у Београду. Дипломирала је и докторирала на Одељењу за историју уметности, а за свој дипломски рад на тему српских владарских портрета у доба краља Милутина добила је награду „Старац Исаија“ за најбољи рад из области црквене уметности. Аутор је бројних научних радова посвећених српском средњовековном зидном сликарству, иконографији и архитектури, као и сарадник на значајним енциклопедијским и лексикографским издањима.
Позивамо све љубитеље средњовековне уметности, историје и културне баштине да нам се придруже и кроз стручно тумачење открију како су српски владари градили своју визуелну представу власти и духовног идентитета.