Тридесет и четврти Жички духовни сабор „Преображење 2025“ свечано је отворен у Галерији Народног музеја Краљево, у суботу, 16. августа 2025. године, са почетком у 20 сати. Програм је водио кустос Народног музеја Краљево Немања Трифуновић. Он је подсетио присутне на историјат манифестације покренуте 1992. године на иницијативу Књижевног клуба Краљево, са циљем очувања и афирмације националне културе. Симболично су изабрани манастир Жича и празник Преображења Господњег, а установљена је и награда „Жичка хрисовуља“ за поезију духовне инспирације, чији је први лауреат био Добрица Ерић. Сабор је временом постао традиција, а од 2008. добија подршку локалне самоуправе, што је допринело обогаћивању програма. Потом је подсетио на један од најзначајнијих тренутака у историји Краљева – посету кнеза Милана ОбреновићаIV, 19. априла 1882. године, када се у варошком средишту одржала свечаност поводом проглашења Краљевине Србије и промена имена града.
Милан Обреновић, један од најконтроверзнијих српских владара, био је човек који је снажно модернизовао државу, проширио и учврстио њене границе, али је истовремено био предмет жестоких критика и напада. Његова владавина и живот изазивали су велико интересовање јавности и остали су предмет бројних научних и историјских расправа.
Нагласио је да изложба „Пут на Исток краља Милана Обреновића: хаџилук и култура Оријента на српском дворуˮ Музеја у Смедереву открива мање познате аспекте његовог живота после абдикације 1889. године. Потом је дао реч ауторима изложбе историчару уметности др Снежани Цветковић, музејском саветнику Музеја у Смедереву и мастеру историје уметности Дејану Вукелићу, стручном саветнику Математичког института САНУ.
У свом обраћању др Снежана Цветковић истакла је да је путовање на које се краљ Милан Обреновић упутио непуних месец дана након абдикације у корист малолетног сина Александра, трајало око 4 месеца. Инспиративно и драгоцено је за упознавање мање познатих страна краљеве личности, као што су духовни преображај који је доживео на Христовом гробу, склоност колекционарству и његово одлично познавање антиквитета и уметнина. Изложба обједињује књижевност, историју и уметност, а базирана је на књизи краљевог ађутанта Михаила Рашића, који је био почаствован да буде краљев пратилац на овом путовању. Књига, специфична по илустративним додацима објављена је у две свеске 1891. и 1892. године, али је дуго остала непримећена у научној и стручној јавности. Срж изложбених панела чине препричани или цитирани делови Рашићеве књиге, обогаћени фотографијама насталим током путовања, које се данас чувају у Народној библиотци Србије и Историјском музеју. Такође је истакла да ће посетиоци моћи да се упознају са моделом “Рашићеве шаре” приказане на ћилиму из Етнолошке збирке Народног музеја у Краљеву. Шара је донета из Дагестана, наиме пуковник Рашић је узео узорак, и донео га пиротским ткаљама, уз молбу да се искористи за израду шаре на ћилиму. Потом је описала посете базарима у Цариграду, Дамаску и Бејруту, где је краљ Милан испољио свој колекционарски дар и набављао предмете за опремање свог Арапског салона у београдском двору, чије фотографије ће публика имати прилику да види на овој изложби. На крају се захвалила бројним сарадницима и покровитељима који су омогућили да ова изложба, као плод двогодишњег рада угледа светлост дана и реч дала коаутору мср Дејану Вукелићу.
Мср Дејан Вукелић истакао је привлачност Оријента који је након проналаска парне машине и увођења у употребу нових превозних средстава постао знатно доступнији. Подсетио је на значајна путешествија Павла Риђичког у Египат и Божидара Карађорђевића, који је путовао у Индију. Истакао је да је путовање првог српског нововековног краља, према коме историографија није била праведна значајно због два аспекта: хаџилука и живе колекционарске активности. Милан Обреновић је на овом путовању постао боготражитељ и испољио нову страну своје комплесне личности. Објаснио је публици разлику између великог и малог хаџилука. Навео је да је Јерусалимски патријарх Никодим I веома срдачно дочекао Милана Обреновића и у поздравном говору истакао све заслуге династије Обреновић даривавши га са два Ордена Крста светог гроба. Други примерак био је намењен његовом сину Александру који се те исте године миропомазао у Жичи. Богата колекција прикупљена на овом путовању послужила је за опремање салона у старом двору Обреновића, који је након Мајског преврата порушен, а бројни предмети су распродати на аукцији у Бечу 1905. године. Купио их је највећи колекционар тог доба гроф Јан Балфи, а неке од овеих драгоцености и данас се могу видети у замку Бојнице у данашњој Словачкој.
Кустос Немања Трифуновић напоменуо је да Народни музеј Краљево ове године обележава три значајна јубилеја: 75 година постојања, 50 година „ Дечјег мајског ликовног салона“ и 30 година од смрти директора Милорада Михаиловића. Управо у знак сећања на угледног културног посленика и једног од најистакнутијих кустоса краљевачког музеја уприличена је изложба „Дискретни херој баштине: Милорад Мики Михаиловић, историчар уметности и директор Народног музеја Краљево“коју су приредили његови сарадници др Татјана Михаиловић, музејски саветник Народног музеја Краљево и Драган Драшковић, музејски саветник и дугогодишњи директор исте установе у пензији.
Др Татјана Михаиловић се захвалила члановима породице Михаиловић на свесрдној сарадњи и позајмици бројних предмета коришћених у изложбеној поставци. Милорад Мики Михаиловић је био први историчар уметности, кустос Уметничке збирке Народног музеја Краљево и директор установе у периоду 1979. до 1995. године, када је изненада преминуо. У септембру 2025. године навршава се 30 година од његовог одласка, што је само један од повода да се приреди изложба посвећена једном од најзначајнијих кустоса ове музејске установе, коју је шеснаест година на њеном челу успешно водио. Првобитно је био запослен у Народном музеју у Крушевцу, где је био врло ангажован и препознат по ентузијазму. Од 1973. почиње да ради у Народном музеју Краљево као кустос уметничке збирке. Био је покретач бројних пројеката, изложби, публикација и помогач у формирању уметничких удружења. Покренуо је и манифестацију “Дечји мајски ликовни салон” која траје и данас. Увео је Музеј у заједничко издавање часописа „Наша прошлост“ и био је један од уредника првих 5 бројева нове серије часописа. Као директор радио је на кадровском јачању установе. Изборио се за нову музејску зграду, и тиме након деценијског труда решио највећи проблем установе. Година 1995. представљала је врхунац тог труда – довршена је прва фаза адаптације и свечано је отворена Галерија Народног музеја Краљево. Установа је тада започела ново раздобље са два међународна скупа и четири изложбе, док је пета била у припреми. Потом је окупљене упознала са околностима његове изненадне смрти у 48. години живота и осећањем шока, неверице и несигурности која је владала у колективу тих дана. Личност Милорада Микија Михаиловића, ненаметљивог чувара баштине, трајно је усмерила рад музеја. Ова изложба и каталог представљају мали прозор у његов свет и покушај да се и сам музеализује заједно са својим збиркама, чиме се круг затвара.
Драган Драшковић, музејски саветник Народног музеја Краљево у пензији и дугогодишњи директор исте установе рекао је да од првог радног дана Милорада Микија Михаиловића у Народном музеју Краљево 15. фебруара 1973. музеј доживљава преображај који доноси успех и узлет установе. Истакао је да је Мики био пример марљивости и посвећености послу. Продајна изложба слика из Продајне Галерије Београд коју је покренуо и водио од 1976 до 1990. године постао је несвакидашњи културни догађај. Напором и пожртвовањем остварио је сан свих колега и првог дана пролећа 1995. отворен је најлепши галеријски простор у адаптираном приземљу старог школског здања, чиме је Краљево добило храм културе. Милорад Михаиловић је подстакао активно учешће музеја у културној манифестацији Жички духовни сабор “Преображење”. На крају је поделио једну анегдоту везану за успешни завршетак научног скупа „Свети Сава у српској историји и традицији”, чији је главни организатор управо био Мики Михаиловић. По повратку из Милешеве он је испративши учеснике скупа раширених руку уз узвик среће и задовољства средином пута окренут Краљеву „полетео”.
Потом је уследило спонтано и емотивно обраћање професора Миодрага Србљака који је био Микијев пријатељ читавих 20 година. Он је публици представио личност Милорада Михаиловића, његову борбу и вредности у које је веровао из једног приснијег угла.
Потом се супруга Милорада Михаиловића, Мила Михаиловић кратко захвалила ауторима изложбе на указаној части.
На крају је кустос Немања Трифуновић упознао присутне са програмом који нас очекује наредних дана и прогласио 34 Жички духовни сабор „Преображење 2025” отвореним.
