Изложба „Градски музеј Ранковићево – Народни музеј Краљево: Првих тридесет година рада“ свечано је отворена у Галерији Народног музеја Краљево, у петак, 27. јуна 2025. године, са почетком у 19 сати. Изложба је организована поводом значајног јубилеја, 75 година постојања установе. Изложбу су приредили виши кустос Слађана Спасић и музејски саветник Олег Романов.
Изложбу је отворила др Татјана Михаиловић, музејски саветник Народног музеја Краљево. Она је поздравила присутне и осврнула се на дугогодишњи истраживачки рад аутора ове изложбе и њихово бављење историјатом музеја. Напоменула је да је изложба фокусирана на прве три деценије рада, на оснивање и рани период рада музеја, назвавши га периодом формирања и генерисања како установе тако и самих збирки. Прва деценија обележена је личношћу оснивача и првог управника, професора Милорада С. Јовића, који је са својим сарадницима радио у скромним условима. Ипак је то било узбудљиво време, када се формирају прве збирке. Један од његових сарадника био је и знаменити сликар Владислав Маржик, који је по његовом налогу израдио читав низ музејских експоната који су имали функцију учила, будући да је Јовић био педагог по професији. Неке од тих експоната попут таблица владара и властеле, ликовне представе грбова властеле, мотива ћилима са жичким средњовековним мотивима публика има прилику да види на изложби.
Прва деценија рада завршена је политичким прогоном професора Јовића. Почетком шездесетих година музеј привремено прекида рад због обнове музејске зграде- Господар Васиног конака. То је тежак период за музеј, када су музејски предмети били неадекватно депоновании у зграду где је касније била смештена Ибар башта. Након поновне успоставе рада, музеј запошљава професионалне кустосе. Први од њих је био Мирослав Стаменовић, који ће бити и на челу установе све до 1979. године. Потом је набројала сво стручно особље које је током шездестих и седамдесетих година својим радом допринело развоју установе. Посебно је истакла отварање Галерије фресака 1965. у згради данашњег Историјског архива, као једне знамените колекције сликарства XIII века. Потом је говорила о континуитету идеје професора Јовића, који је сматрао да краљевачки музеј треба да буде Музеј рашке државе, што у доба социјализма није било лако изводљиво и споне са Галеријом фресака. Нагласила је да публика на овој изложби има прилику да види занимљиве предмете који ретко напуштају депое, попут копија средњовековних рукописних књига, 12 листова Мирослављевог јеванђеља и бројне значајне минијатуре од XII до XVI века.
Седамдесте године представљају време професионализације, заокружења стручног тима и велике изложбене активности. Истакла је да су аутори изложбу конципирали по збиркама које постоје и данас, а зачете су током педестих година. У питању су Историјска, Уметничка, Етнолошка, Природњача, Нумизматичка и Археолошка збирка. Изложба је посвећена процесу грађења баштине и формирању установе. На крају свог излагања осврнула се на речи професора Јовића, који је говорио да је Краљево пре оснивања музеја било само једна тачка на мапи, а да је од тог тренутка постало место које има историју и памћење.
Након тога публици се обратио један од аутора музејски саветник Олег Романов. Он је искористио прилику да се захвали целом колективу Народног музеја Краљево, који је узео активног учешћа у припремању и реализацији изложбе. Посебно се осврнуо на дела која до сада нису излагана, попут Маржиковог цртежа Карановца из 1805. Након тога је заинтересовану публику спровео кроз изложбу откривши низ интересантних детаља о првим изложбама, сталним поставкама и појединим експонатима.
