На данашњи дан, 3. фебруара 2026. године, навршава се 105 година од рођења Олге Јовичић Ритe, народног хероја и прве жене политичког комесара у Народноослободилачкој војсци Југославије. Олга Јовичић је рођена у Ужичкој Пожеги. Њен отац Душан Јовичић, кројач, био је познати комуниста. Због полицијског притиска морао је да напусти Пожегу и да се са породицом пресели у Краљево, где је Олга завршила основну школу и гимназију.
Већ у шестом разреду гимназије постала је чланица Савеза комунистичке омладине Југославије. Као добар ђак, добила је прилику да води школску библиотеку, коју је снабдевала забрањеном комунистичком литературом. Своје политичко деловање је наставила и након одласка у Београд на студије 1939. године. Уписала је студије технике. Брзо се прикључила студентском покрету и учествовала је у студентским демонстрацијама децембра 1939. године. Током ових демонстрација је, након што је полиција применила силу, страдало осам студената, међу којима је био и Краљевчанин Мирко Луковић.
Чланица Комунистичке партије Југославије постала је 1940. године. Након Априлског рата и почетка немачке окупације вратила се у Краљево. У јуну 1941. године, у време напада Немачке на Совјетски Савез, немачке окупационе власти у Краљеву припремиле су хапшење комуниста. Захваљујући дојави, већина комуниста је успела да се склони на време, а они који нису били су ухапшени 24. јуна. Међу тридесетак ухапшених биле су и Олга и њена мајка Љубица Јовичић. Олгина мајка је убрзо била пуштена, док је преостали део затвореника био одређен за стрљање. Први покушај бекства, који су комунисти организовали како би ослободили затворенике, није успео. Други покушај је уследио 4. августа. Олга Јовичић је тада успела да побегне заједно са Николом Бугарчићем, Даницом (Коком) Јаснић, Чедом Касалицом и Душаном Петровићем. Они су прескочили затворски зид,препливали Ибар и кренули ка Гочу, где су се придружили партизанском одреду „Јово Курсула”. Даница и Олга су биле прве жене које су се прикључиле одреду. Олга је у овом одреду обављала и функцију руководица агитуре и пропаганде. Учествовала је и у планирању и извођењу напада на немачке трупе у Краљеву.
У новембру 1941. године повукла се са својим саборцима ка Рашкој области. Наредног месеца је у Рудом била формирана Прва пролетерска бригада. Олга је том приликом била постављена за политичког комесара Прве чете Четвртог батаљона, поставши тако прва жена политички комесар у Народноослободилачкој војсци Југославије. У то време добија и надимак Рита, по истоименој комесарки из књиге „Како се калио челик” Николаја Островског. Учествовала је у свим борбама које је њена чета водила у наредном периоду. Учествовала је заједно са њима и у Игманском маршу, током ког се Прва пролетерска бригада у јануару 1942. године повлачила преко залеђене планине Игман, са циљем да се пробије до ослобођене територије у Фочи. Заједно са борцима Прве пролетерске бригаде учествовала је и у борбама које су вођене на подручју Босанске крајине.
У зиму 1942. године њена јединица је била опкољена на Романији. Њена чета је добила задатак да затвори пут за Рогатицу. Олга је у то време била болесна и имала је високу температуру, због чега јој је било наређено да остане у амбуланти. Упркос томе, побегла је из амбуланте и успела да их сустигне, пробијајући се кроз наносе снега ка Јахорини и учествујући заједно са њима у борбама. У јулу исте године учествовала је у биткама вођеним око херцеговачког града Прозора. Дана 13. јула отишла је у село Дуге, где је разговарала са муслиманским женама како би их убедила да пруже помоћ борцима Четвртог батаљона, који су ту били смештени. Када се враћала назад у своју чету, тешко је рањена хицем из митраљеза, из непознатог правца. Саборци су је пренели у село Дуге, где је преминула. Првобитно је била сахрањена у овом селу, а након завршетка Другог светског рата њено тело је пренето у породичну гробницу у Краљеву.
Одликована је Орденом заслуга за народ. Указом Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије од 20. децембра 1951. године постхумно је проглашена за народног хероја. Олга Јовичић је једна од укупно деведесет и једне жене којима је указана ова почаст. Године 1977. њени посмртни пренети су из породичне гробнице и сахрањени у годину дана раније завршену Алеју носилаца Партизанске споменице на краљевачком Старом гробљу. Данас по њој име носи једна од улица у центру Краљева, а у парку код Господар Васиног конака подигнута је и њена биста. По њој је названа и краљевачка предшколска установа.
Милена Балтић
уредница образовно-научног програма
Званичне интернет презентације Народног музеја Краљево