На данашњи дан, 14. априла 2026. године, навршава се 85 година од почетка немачке окупације Краљева у Другом светском рату. До почетка 1941. године Краљевина Југославија је ширењем Тројног пакта постала готово у потпуности окружена чланицама овог савеза. Између британских и немачких притисака да се определи за једну од зараћених страна, Југославија није више могла да задржи своју неутралност. Пошто се Немачка припремала за напад на Совјетски Савез желела је да осигура свој положај у позадини, на Балкану. У марту 1941. године Југославија је донела одлуку да приступи Тројном пакту, што је и учињено 25. марта 1941. Међутим, ова одлука је била изразито непопуларна у земљи. У Краљеву је истог дана одржан протестни скуп испред конака владике Николаја. Окупљени су потом кренули ка центру града, где је након говора у којима је осуђено приступање Тројном пакту протест окончан. Када су два дана касније стигле вести о војном пучу у Београду, Краљево се прикључило другим југословенским градовима у којима су одржане демонстрације подршке. На главном градском тргу окопили су се ратни ветерани, гимназијалци, радници, али и чланови Комунистичке партије Југославије. Окупљенима се обратио Михајло Кнежевић, директор Гимназије.
Упркос уверавањима које је нова југословенска влада, на челу са генералом Душаном Симовићем, пружала Немачкој и Италији, тврдећи да је војни пуч био израз незадовољства које се тицало унутрашње политике и да нова влада намерава да поштује све међународне обавезе које је држава преузела на себе, Хитлер је одлучио да нападне Југославију. Одлука о нападу је донета већ 27. марта. Напад на Југославију је отпочео у зору 6. априла, без претходне објаве рата. Немачка војска је заузела Сип на Дунаву и бомбардовала Београд. Упркос отпору појединих војника, а нарочито припадника авијације, југословенска одбрана је била брзо пробијена. Томе је допринела лоша опремљеност југословенске војске, недостаци командног кадра, али и међуетничке тензије. Немачка војска је надирала из два правца. Један део трупа је продирао преко Љубљане, Загреба и Сарајева ка Београду, а други део немачких трупа је у напад кренуо из Бугарске, како би пресекли везе између Југославије и Грчке. До 10. априла завладало је опште расуло на целој линији фронта, Македонија је била заузета, а у Загребу је била проглашена Независна Држава Хрватска.
Што се тиче самог Краљева, оно је имало велики значај као важно железничко чвориште, али и град у ком су се налазиле Железничка радионица, Војно-технички завод и Фабрика авиона, чији рад су Немци могли искористити за потребе своје војне индустрије. Немци су стога настојали да заузму Фабрику авиона неоштећену, па је нису ни бомбардовали. Са друге стране, још пре почетка рата, 4. априла, југословенска војска је ову фабрику ставила под управу Војног комесаријата и имала је статус војне јединице подређене команданту Војно-техничког завода. Међутим, како је немачка војска заузимала све већи део територије 10. априла је донета одлука да се постави експлозив за рушење фабрике и завода. Дана 14. априла, оштећењем специјалних машина неопходних за производњу, фабрика није могла да настави са радом за потребе немачког ваздухопловства.
Првог дана рата, 6. априла, изнад Краљева је летео немачки извиђачки авион из Бугарске, који је оборила противавионска одбрана, а заробљени пилоти су проведени кроз град. Одбрана Краљева организована је дуж обале Ибра, десне обале Западне Мораве, као и дуж периферних улица, где су били ископани ровови. Отпор немачким извиђачким јединицама је пружан на прилазима граду из Крагујевца и Крушевца, одакле је пристизала главнина немачких трупа. Код Пољопривредне школе била је смештена батерија противавионске артиљерије. Повлачење већег дела југословенске војске из Краљева ка Чачку почело је 9. априла, а народ је током тог хаотичног повлачења почео да односи храну и оружје из војних магацина. Команда места у Краљеву, на челу са мајором Николом Тодоровићем, настојала је да успостави ред. Тих дана Краљевчани су могли чути снажне експлозије, а град и његова околина били су покривени густим димом. Ово су биле последице експлозија цистерни бензина код Витановца и Богутовца, што је за Краљевчане био сигуран знак да се главнина југословенске војске повлачи.
Од 10. априла одбрану града преузели су војници Шестог босанског пука, којима је командовао резервни поручник Жарко Томић инжењер агрономије из Мохова код Илока. Ови војници су у близини поште ископали ров у облику ћириличног слова Г, спремајући се да пруже последњи отпор. У борби која је уследила погинуо је један немачки војник, а управник поште Боривоје Поповић је био тешко рањен. У овој борби је погинуо и Жарко Томић. Био је сахрањен на краљевачком гробљу, у гробу са ознаком „непознати официр”. Након што је његов идентитет откривен, породица је преузела његове посмртне остатке и сахранила их у породичној гробници у Новом Саду.
У Краљево су тог 14. априла ушле трупе немачке 60. моторизоване дивизије, које су дошле из правца Крушевца и Трстеника, а у град су ушле преко понтонског моста на Ибру. Извршну власт у граду је преузео командант позадине ове дивизије. У граду је заведен полицијски час, па се нико није смео наћи на улици после 18 часова. Општинским властима и припадницима жандармерије је упућен позив да се врате на дужност, али под окриљем окупационих власти. Крајем априла, дошло је до промене у саставу окупационих трупа. 60. моторизована дивизија је упућена ка рејону између Косовске Митровице и Пећи, а у Краљеву је привремено размештен 3. батаљон 514. пешадијског пука 294. пешадијске дивизије. Краљево је припадало Ортскомандатури (касније Крајскомандантури) I/833 Крушевац, а ова опет Фелдкомандантури 609 Ниш. У априлу је у Краљеву био формиран и помоћни сабирни логор за ратне заробљенике, складиште ратног плена, као и центар за прихват избеглица. У току маја 1941. године у Краљево су почеле да пристижу посадне трупе. То су били припадници 717. пешадијске дивизије, формиране на подручју Брук на Лајти у Аустрији. Управо ова дивизија је у октобру 1941. године извршила масовну одмазду над становништвом Краљева.
Милена Балтић
уредница образовно-научног програма
Званичне интернет презентације Народног музеја Краљево