Урош Предић је, поред Паје Јовановића, најзначајнији српски представник академског реализма. Школовао се у Бечу а живот је провео између Беча, Београда и родног Орловата. У свом сликарском опусу највише је неговао портрет, жанр са националним мотивима и представе историјске тематике, али се бавио и иконописом и осликавањем иконостаса, због чега се сматра последњим значајним српским иконописцем. Сликао је портрете знаменитих људи, богатих трговаца, али и обичног света. У покушају да постигне што уверљивију сличност са ликом наручиоца и инсистирајући на препознатљивости, Предић је постао хроничар грађанског друштва свога времена. Године 1885. године у Панчеву је почео са сликањем портрета по поруџбини, понекад уз помоћ фотографија. Радио је најчешће репрезентативне портрете, главе или бисте, реално представљајући ликове из различитих друштвених слојева.