Промоција монографије „Миомир Вукобратовић: Пионир роботике” одржана je у Галерији Народног музеја Краљево, у петак, 3. априла 2026. године, са почетком у 13 сати. Мирјана Савић, музејски саветник Народног музеја Краљево, поздравила је публику и представила учеснике промоције: Ивана Станића, вишег кустоса Музеја науке и технике, који је приредио публикацију; др Александра Родића, научног саветника Института „Михајло Пупин” у Београду, Гордану Петковић Срзентић уредницу монографије у издавачкој кући „Службени гласник” и Марину Вукобратовић Каран, ћерку Миомира Вукобратовића.
Публици се најпре обратила Гордана Петковић Срзентић, уредница монографије, која је истакла да јој је драго што види младе у публици. Навела је да је пројекат потекао од Ивана Станића, а да је Марина Вукобратовић Каран прикупила обиман материјал из породичних извора. Монографија је посвећена професору Миомиру Вукобратовића, једној од свестраних личности који је поред саме науке – роботике, био окренут и спорту, музици и посебно породици. Сви ови аспекти његовог живота су документовани кроз обимну књигу.
Иван Станић, приређивач монографије, у свом обраћању је истакао да је као кустос Збирке за роботику, дошао на идеју о монографији пионира у овој области, која се сама наметала.
Постоји његова снажна веза са Краљевом, јер му је мајка била из овог града. Није се родио у Краљеву, али се породица 1934. године вратила у родни град мајке и ту је завршио основну и средњу школу. Ваздухопловни одсек на Машинском факултету у Београду уписао је 1950. године. Вукобратовић није био пионир на националном, већ на светском нивоу. Београдска шака из 1950. године, коју је конструисао, представља прву роботску шаку у свету, а данас се чува у Музеју науке и технике. Такође, основао је Лабораторију за роботику при Институту „Михаило Пупин” у Београду, којим је руководио дуги низ година. Изумео је „тачку 0 момента” (Zero Moment Point) и двоножни ход роботских организама, на коме данас функционишу све машине овог типа.
Др Александар Родић обратио се у име Института „Михаило Пупин”, у чијој је Лабораторији за роботику наследио челно место Миомира Вукобратовића, што је за њега била велика одговорност и обавеза. Вукобратовић је био светско име, односно припадао је врху светске науке, док је на југословенском нивоу био ментор бројним инжињерима из читаве земље. Захваљујући њему створен је појам београдске школе роботике, док се данас јавља већ пета генерација роботичара. „Тачка 0 момента” – стабилни двоножни ход, модел по коме ходају сви постојећи роботи, било је велико откриће овог научника. Београдска шака, реализована у Лабораторији за биопротетику израђена је и за НАСУ, јер данашњи најсавршенији роботи хватаљке нису много различите од овог првог модела. Двоножни ходачи – егзо скелети су полазиште за хуманоидне роботе. Вукобратовићеве књиге су превођене и на руски, кински и јапански језик. Данас, на жалост, губимо корак са 5:0 за модерном роботиком, посебно кинеском науком. Збирка из Лабораторије у Институту „Михаило Пупин” је преузео Музеј науке и технике и данас се може видети у сталној поставци овог музеја.
На крају промоције публици се обратила Марина Вукобратовић Каран, ћерка научника и захвалила се свима који су се потрудили да се књига објави. Посебно је нагласила да је Краљево био за њу други град, поред Београда, који је доживљавала као свој дом и у коме је проводила сваки распуст. Она је поделила низ успомена везаних за њеног оца. Посебно један куриозитет, а то је да није волео авион као превозно средство, без обзира што је био инжињер који се њима бавио. Имао је два неугодна лета, током свог живота који су га додатно учврстила у овом осећању. Када је путовао у Америку, путовао је бродом из Ђенове, а на самом континенту путовао је ноћу аутобусом од града до града. Био је диван и посвећен отац и супруг, који је волео да свира виолину и прати је до она свира клавир. Имао је велики број сарадника, посебно младих, које је охрабривао да се баве науком. Био је светски човек који се свуда осећао као код своје куће.
На крају промоције уредница Гордана Петковић Срзентић захвалила се свима на учешћу и програму и позвала младе људе у публици да прочитају књигу и упознају се са једним од највећих научника послератног периода у Србији.
