На данашњи дан, 13. априла 2026. године, навршава се 200 година од рођења Константина Косте Цукића, економисте, професора Лицеја и министра финансија и просвете Кнежевине Србије. Рођен је у Краљеву, у врло угледној породици. И са очеве и са мајчине стране потицао је од војвода из Првог српског устанка. Његов отац је био посинак војводе Павла Цукића, а мајка ћерка војводе Петра Николајевића Молера. У родном Карановцу је започео своје школовање. Основну школу је завршио у Крушевцу, а нижу гимназију у Крагујевцу. Био је један од првих српских студената који су студирали у аустријској престоници. У Бечу је студирао државне науке, међу којима је најзначајнија била економија, вођен жељом да стечено знање примени у својој родној земљи. Студије је наставио у Хајделбергу, код професора Карла Хајнриха Рауа, једног од водећих економиста и заговорника умереног економског либерализма. У Хајделбергу је стекао и титулу доктора филозофије.
Цукић се вратио у Београд 1848. године, када је постао секретар Друштва српске словесности, претече Српске академије наука и уметности. Те године постао је и професор Лицеја, на ком је установљена Катедра за политичку економију, финансије и науку о трговини. Био је прво Србин рођен у Србији који је предавао на Лицеју. Три године касније је постао и ректор Лицеја, али је због ширења либералних идеја морао да напусти то место. Након две године, које је провео као секретар Министарства просвете, враћен је на место професора у Лицеју. Године 1858. кнез Александар Карађорђевић, на инсистирање председника владе Стевана Магазиновића, шаље Цукића у Беч, са задатком да представља Кнежевину Србију у Дунавској комисији, чији је циљ био да регулише пловидбу овом реком.
Смена династија на српском престолу и повратак Обреновића на власт након Светоандрејске скупштине 1858. године резултирали су повратком Цукића, присталице Обреновића, у земљу. Понуђено му је место министра спољних послова, које он одбија наводећи као разлог своју младост. Ипак, он постаје лични секретар кнеза Михаила. По први пут је постао министар 1861. године, када му је поверено Министарство финансија. Ову функцију је обављао све до 1868. године. Од јануара 1862. године био је и министар просвете и црквених дела у другој влади Илије Гарашанина и првој влади Николе Христића, а на овом положају је остао све до јануара 1868. године.
Као министар финансија радио је на стварању модернијег финансијског и пореског система. Реформисао је непосредне порезе, уводећи комбинацију личног пореза и пореза према иметку. Увео је и порез а со и регалну таксу на дуван како би обезбедио довољно прихода за ослободилачке планове кнеза Михаила. На његово залагање 1862. године кнез је наложио да Економско одељење при Министарству финансија води статистичку службу. Тада је утврђивање износа пореза представљало проблем, јер су људи често пријављивали мању имовину од оне којом су заиста располагали. Резултат рада Економског одељења на пољу статистике је био први Државопис Србије, објављен 1863. године. Годину дана касније при Министарству финансија формирано је и посебно Статистичко одељење. Коста Цукић се може сматрати и једном од кључних личности за формирање Народне банке Србије. Наиме, он је 1862. године основао Управу фондова, прву кредитну институцију у Србији. Задатак Управе фондова је био да обезбеди повољне кредите који би омогућили економски напредак земље. Захваљујући њему народни посланици су први пут примили дневнице. Ипак, своју плату је смањивао у више наврата, поставши један од ретких министара чије име никада није било доведено у везу са корупцијом, па се по Београду за поштене људе говорило „честит као Цукић”. За време његове управе Министарством финансија створена је и основа за нови новчани систем доношењем Закона о ковању српске монете, којим је уведен бакарни новац од 1, 5 и 10 пара. Неколико година касније, 1875. године, прешло се са паре на динар.
Важне реформе Коста Цукић спровео је и као министар просвете. Године 1863. донет је Закон о устројству Велике школе. Дотадашњи Лицеј овим законом постаје Велика школа са три факултета. Захваљујући Цукићу Миша Анастасијевић је своје здање поклонио Великој школи. Цукић је допринео и оснивању Више женске школе у Београду. Основао је и реалну гимназију, тзв. реалку, у којој се већа пажња посвећивала техничким и природним наукама. Заслужан је и за увођење ликовне и музичке културе у гимназије. У току његовог мандата број ученика у школама је удвостручен. Био је и председник Друштва српске словесности, које је у току 1864. године, након краћег прекида, обновило свој рад под именом Српско учено друштво. Коста Цукић је био и његов редовни члан. Био је пријатељ Илије Коларца, кога је подстакао на стварање Коларчевог фонда и Коларчеве задужбине. Као велики љубитељ уметности био је оснивач Првог српског певачког друштва, а залагао се и за оснивање Народног позоришта.
Након убиства кнеза Михаила 1868. године Коста Цукић је привремено остао без ангажовања. Ипак, већ наредне године постављен је за заступника Србије у Букурешту. Пет година касније послат је у Аустрију, где је заступао српске интересе као дипломатски агент, што је био нови ранг у српској дипломатији. У то време написао је „Шифроване речнике”, које су српске дипломате користиле и у наредним годинама. Одбио је понуду кнеза Милана Обреновића да постане председник владе и остао је у Бечу. Након Берлинског конгреса и проглашења независности Србије, Коста Цукић је добио високу титулу ванредног посланика и опуномоћеног министра Србије у Бечу. Преминуо је у аустријској престоници 5. марта 1879. године од туберкулозе.
Коста Цукић је средином 19. века био главни ауторитет у области економије. Он је и утемељио стручну литературу из ове области код нас, јер до тада није било никаквог уџбеника из економије написаног на нашем језику. Коста Цукић је током педесетих и почетком шездесетих година 19. века написао тротомни уџбеник „Државна економија”, који је дуги низ година коришћен као уџбеник на Великој школи. Чедомиљ Мијатовић, потоњи министар финансија, сматрао је да је управо Коста Цукић поставио темеље модерних финансија у Србији. Био је ожењен Ангелином, са којом је имао шесторо деце. Сматра се и да је заслужан за доношење преферанса у Србију.
Милена Балтић
уредница образовно-научног програма
Званичне интернет презентације Народног музеја Краљево