„Столовато“ прстење, гломазних димензија, добило је свој назив зато што се носило само за време свечаности, за столом, јер због своје величине није могло да буде свакодневни украс. Успон доживљава у XVI веку и постаје део градске културе у XVII, док током XVIII века, у ливеним и једноставнијим формама, прелази у сеоску културу, где се задржава и током XIX века. Било је распрострањено на читавом Балкану. Његов раскошан облик и декоративност у позном периоду сведоче о томе да се користило и као свадбено прстење и мушкараца и жена.
Наш примерак је од сребра и има широку карику украшену орнаментом плетенице, док је врат наглашен са две розете. Ваљкаста глава прстена (пречника 2,7 cm), чија је површина украшена филигранском жицом, на средини има купу са гранулом на врху.