Дечји мајски ликовни салон покренут је далеке 1974. године. Од тада се ова манифестација намењена деци одвија се без прекида већ 50 година и представља драгоцено место у историји Музеја и града Краљева. Салон је основан са жељом да се афирмишу и презентују дечје виђење, машта, рад и таленат у оквиру визуелне и ликовне културе.
Први историчар уметности запослен као кустос у краљевачком Музеју, био је Милорад Михаиловић. Како би „сарадњу са основним школама учинио конкретнијом и садржајнијом”, на Михаиловићеву иницијативу, Народни музеј 1974. покреће Дечји мајски ликовни салон. Манифестација је замишљена тако да пружи преглед ликовног стваралаштва деце основношколског узраста са територије општине Краљево, као и да широј јавности буду приказани таленат и креативност ученика краљевачких школа. Народни музеј Краљево се сврстава међу прве културне установе које су започеле организацију овакве врсте презентације дечјег стваралаштва, што манифестацију „Дечји мајски ликовни салон” чини једном од најстаријих у Србији.
Учешћем у раду жирија многи значајни краљевачки уметници (Милан Ђокић, Павле Поповић, Радош Ракуш, Данка Прибаковић Костић, Велимир Зеленовић, Ненад Стефановић, Драган Пешић, Слободан Маринковић, Бобан Босић, Светлана Јевтић, Душица Радосављевић Јованчевић, Матија Марковић, Алиса Матовић, Светлана Вуксановић, Јована Бањанац, Јаков Јаковљевић) естетски и квалитативно су подигли ниво изложених селекција. Неки од краљевачких уметника своја прва излагања имали баш на Дечјем салону (Јелена Шалинић, Иван Милуновић, Бојан Вуксановић, Данка Димитријевић, Ненад Димитријевић, Јована Бањанац, Андреа Лешевић, Мина Босић и др).
На 23. Дечјем мајском ликовном салону одржаном 1996. године долази до искорака у концепцији изложбе, тако што се поред десет равноправних награда додељује и новоустановљена, главна награда Салона. Она носи име Милорада Михаиловића, рано преминулог (1995) оснивача Салона и дугогодишњег директора Народног музеја.