La grande belezza: Дневник из Италије Уроша Предића

Италија, колевка уметности и цивилизације, одувек је привлачила уметнике и светске путнике. Нарочито након Винкелманових истраживања и поновног откривања антике крајем 18. века, у културним и уметничким круговима европских земаља завладала је италофилска атмосфера, условљена свешћу о важности класичног наслеђа Италије и уметничке традиције коју је баштинила. Усавршавање и учење из те традиције и путовање у Италију, схваћено као својеврсно уметничко ходочашће, сматрало се изузетно важним моделом образовања младих уметника. Велики број српских уметника школованих током 19. века на европским уметничким академијама, пре свега у Бечу и Минхену, боравио је у Италији у оквиру својих студијских путовања о којима знамо на основу сачуваних цртежа и скица насталих пред делима великих мајстора, разгледница и писама, и забелешки самих уметника.

Најдетаљнији опис свог италијанског „ходочашћа“ оставио нам је Урош Предић у „Дневнику из Италије“ који је свакодневно водио током 35 дана, од 8. априла до 13. маја 1909. године. „Дневник“ прати боравак у Риму у којем се, поред Фиренце, најдуже задржао, обилазећи Пизу, Падову, Орвијето, Сијену, да би услед изненадне болести био приморан да га прекине и заврши у Венецији. На путовање је кренуо као већ формиран уметник са изграђеним естетским погледима и одређеним схватањима, што је условило његов доживљај Италије и онога што је видео.

О чему је Предић писао у свом „Дневнику“, какав је био његов однос према европској уметности, као и мишљење о историјским личностима и људима које је сретао, које је примедбе током свог путовања имао, откриће предавање историчара уметности др Снежане Мишић, музејске саветнице и заменице управнице Галерије Матице српске.