Идеолошка поставка о јединству народа и династије добила је истицањем идеје о краљици Српкињи, пониклој у народу, нови садржај. Претходне владарске супруге Обреновића, кнегиња Јулија и кнегиња/краљица Наталија, нису биле пореклом Српкиње, па је стога посебно је истицана веза између краљице Драге и Српкиње, али и највољеније владарке, кнегиње Љубице. Краљичин рођендан је обележаван свечаним представама у Народном позоришту, када је на тај дан 1902. године изведена премијерно драма „Царица Милица“. Са своје стране, краљица Драга је израдила посебан српски средњовековни владарски костим, по угледу на кнегињу Милицу, средњовековну владарку Српкињу.
Репрезентативне фотографије краљице у овом костиму биле су и предложак за дописне карте штампане у Немачкој, чији се оригинал, пореклом из приватне колекције С. Ф. д’Епере Вујић, може видети на изложби „Наша суграђанка краљица Драга, између славе и анатеме“.