Књиге „Попис становништва 1863. године“ I-II обухватају Карановац и Карановачки срез (књига I) и села изван Карановачког среза, данас у саставу Града Краљева (књига II), објављене су у издању Народног музеја Краљево, а приредили су их др Бојана Миљковић Катић и Немања Трифуновића. Реч је о приређеним историјским изворима првог реда – попису људства, непокретности и прихода из 1863. године, за територију данашњег Града Краљева, што спада у најважније историјске изворе за демографску, привредну и друштвену историју Србије у 19. веку.
Обзиром да овај попис незаобилазни документ у рекоструисању породичних генеалогија и порекла породица, за његово публиковање постоји велико интересовање у друштву, па је током протеклих деценија објављен знатан број пописних књига за бројне градове и сеоска подручја у Србији. Овим двема књигама по први пут се публикују пописне књиге за комплетну територију Града Краљева, чиме ће многи становници Краљева и околине, као и они чије је порекло из краљевачког краја, пронаћи податке о својим прецима.
Приређена грађа похрањена је у Државном архиву Србије, у Фонду Министарство финансија – Одељење промишљености. Због обимности приређене грађе извршена је подела на две књиге. Првом књигом обухваћен је попис вароши Карановца (данашње Краљево) и сеоских насеља која су припадала тадашњем Карановачком срезу. Другом књигом обухваћена су насеља која данас административно-територијално припадају Граду Краљеву, а 1863. године су се налазила изван Карановачког среза. У питању су села Гружанског, Јошаничког, Моравског, Драгачевског, Студеничког и Трнавског среза. Ради лакше прегледности пописни подаци су представљени у табеларној форми са девет рубрика: редни број, име и презиме чланова домаћинства, стање здравља лица, године старости, непокретно имање, месечни приходи, класа по имању, класа по приходу и напомена.
У програму учествују: уредник др Љубодраг П. Ристић, рецензенти др Александра Вулетић и др Радомир Ј. Поповић и приређивачи др Бојана Миљковић Катић и Немања Трифуновић.