Кључна изложбена полазишта обухватају личност краља Милана Обреновића, његову абдикацију и мотиве за путовање у Свету земљу, духовни преображај који је доживео на Христовом гробу, перцепцију дискурса Оријента у српској средини и његове утицаје на обликовање двора и дворске културе у Краљевини Србији крајем XIX и почетком XX века.
Милорад Мики Михаиловић је био први историчар уметности, кустос Уметничке збирке Народног музеја Краљево и директор установе у периоду 1979. до 1995. године, када је изненада преминуо. У септембру 2025. навршава се 30 година од његовог одласка, што је само један од повода да се у години обележавања 75 година рада Музеја, 30 година рада нове Галерије у приземљу старог школског здања, приреди изложба посвећена једном од најзначајнијих кустоса ове музејске установе, коју је шеснаест година на њеном челу успешно водио.
У српској историографији до сада није постојала темељна студија посвећена кнезу и првом нововековном краљу Милану Обреновићу. Историјска монографија др Сузане Рајић „Кнез Милан Обреновић (1854-1881): Од бератлије до суверена“ представља дубински увид у рани период живота и владавине кнеза Милана Обреновића. О владару, његовим државничким дилемама и тешкоћама са којима се суочавао поред ауторке говориће др Данко Леовац, ванредни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду и историчар Дарко Гучанин, директор Народног музеја Краљево.
Милорад Мики Михаиловић је био први историчар уметности, кустос Уметничке збирке Народног музеја Краљево и директор установе у периоду 1979. до 1995. године, када је изненада преминуо. Ауторско вођење др Татјане Михаиловић отвара врата Музеја његовог времена, указује на вредности које је неговао у установи и кључна места његовог стручног и научног фокуса и рада.
Стручно вођење Немање Трифуновића, кустоса Народног музеја Краљево, кроз изложбу „Пут на Исток краља Милана Обреновића: Хаџилук и култура Оријента на српском двору“ посетиоцима ће приближити значај краљевог путовања у Свету земљу и утицај оријенталне културе на српски двор. Кроз реконструисане предмете, историјске фотографије, путописне записе и савремене мултимедијалне садржаје откривају се не само детаљи једног владарског пута, већ и културни сусрети који су обликовали дворски живот и уметност Србије крајем XIX века.
Приватни живот „првог српског краља после Косова“ несумњиво је обележио његов однос са супругом, краљицом Наталијом. Основа предавања пак, биће опис и расветљавање емотивног живота српског суверена протканог многобројним аферама са акцентом на љубав и однос према Артемизи Христић.
Ауторско вођење др Снежане Цветковић кроз изложбу „Пут на Исток краља Милана Обреновића: Хаџилук и култура Оријента на српском дворуˮ посетиоцима пружа прилику да открију приче и симболе скривене у предметима, фотографијама и реконструкцијама и закораче у време када је српски владар трагао за смислом, уточиштем и инспирацијом, а мириси, боје и светлост Оријента ушли у историју и свакодневицу нашег двора.
Изложба „Женски рукопис ковачичког наивног сликарства: Од игле и конца до Унеска“ је инспирисана уписом ковачичког наивног сликарства на Унескову репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства, у децембру 2024. године. На изложби су представљени радови 30 уметница које су дале велики допринос развоју овог уметничког феномена.
Документарни филм „Два лица рата“, аутора Зорана Добрића, новинара, документаристе и професора новинарства на Универзитету у Бечу, настао је у продукцији аустријске националне телевизије ОРФ. Основна тема филма је мање позната улога држављана Аустрије у Другом светском рату на подручју окупиране Краљевине Југославије.
Научни скуп „Развој вароши Западног Поморавља у XIX и XX веку“ је посвећен развоју урбаних средина Западног Поморавља – Чачка, Ужица, Краљева, Трстеника, Крушевца и Горњег Милановца – током два века интензивних друштвених, економских и урбанистичких промена. Посебан акценат стављен је на процесе индустријализације, развој инфраструктуре, демографске промене и формирање модерних градских центара који су обележили простор овог дела Србије.