Кључна изложбена полазишта обухватају личност краља Милана Обреновића, његову абдикацију и мотиве за путовање у Свету земљу, духовни преображај који је доживео на Христовом гробу, перцепцију дискурса Оријента у српској средини и његове утицаје на обликовање двора и дворске културе у Краљевини Србији крајем XIX и почетком XX века.
Милорад Мики Михаиловић је био први историчар уметности, кустос Уметничке збирке Народног музеја Краљево и директор установе у периоду 1979. до 1995. године, када је изненада преминуо. У септембру 2025. навршава се 30 година од његовог одласка, што је само један од повода да се у години обележавања 75 година рада Музеја, 30 година рада нове Галерије у приземљу старог школског здања, приреди изложба посвећена једном од најзначајнијих кустоса ове музејске установе, коју је шеснаест година на њеном челу успешно водио.
Ауторско вођење др Снежане Цветковић кроз изложбу „Пут на Исток краља Милана Обреновића: Хаџилук и култура Оријента на српском дворуˮ посетиоцима пружа прилику да открију приче и симболе скривене у предметима, фотографијама и реконструкцијама и закораче у време када је српски владар трагао за смислом, уточиштем и инспирацијом, а мириси, боје и светлост Оријента ушли у историју и свакодневицу нашег двора.
Изложба „Женски рукопис ковачичког наивног сликарства: Од игле и конца до Унеска“ је инспирисана уписом ковачичког наивног сликарства на Унескову репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства, у децембру 2024. године. На изложби су представљени радови 30 уметница које су дале велики допринос развоју овог уметничког феномена.
Документарни филм „Два лица рата“, аутора Зорана Добрића, новинара, документаристе и професора новинарства на Универзитету у Бечу, настао је у продукцији аустријске националне телевизије ОРФ. Основна тема филма је мање позната улога држављана Аустрије у Другом светском рату на подручју окупиране Краљевине Југославије.
Научни скуп „Развој вароши Западног Поморавља у XIX и XX веку“ је посвећен развоју урбаних средина Западног Поморавља – Чачка, Ужица, Краљева, Трстеника, Крушевца и Горњег Милановца – током два века интензивних друштвених, економских и урбанистичких промена. Посебан акценат стављен је на процесе индустријализације, развој инфраструктуре, демографске промене и формирање модерних градских центара који су обележили простор овог дела Србије.