Тема књиге је како аутори сами истичу „ефемерни спектакл и путовање краља Александра и краљице Драге Обреновић по Србији 1901. године” и односи се на значајан политички тренутак, посете краљевског брачног пара градовима, местима и манастирима по Србији после смрти краљ Милана. Путовање је обухватило Смедерево, Крагујевац, Краљево, манастире Жичу и Студеницу, Чачак, Пожегу, Ужице, Добрињу, Таково, Горњи Милановац, манастире Вујан, Враћевшницу и Дивостин, да би се преко Крагујевца и Младеновца завршило у Београду.

Изложба, која се организује поводом 75 година од оснивања Народног музеја Краљево обухвата велики број музејских предмета прикупљених у току прве три деценије рада које припадају Природњачкој, Археолошкој, Нумизматичкој, Историјској, Етнолошкој и Уметничкој збирци, али и значајан број докумената који се односе на оснивање и рад Музеја током овог периода, као и активности касније основаних група за конзервацију, документацију, педагошко-пропагандни рад и за рад стручне библиотеке.

Ауторско вођење кроз изложбу „Градски музеј Ранковићево – Народни музеј Краљево: Првих тридесет година рада“ одржаће виши кустос Слађана Спасић. Посетиоци ће имати прилику да из прве руке сазнају више о настанку изложбе, избору експоната и значају првих деценија рада музеја за развој културног живота града. Ауторско вођење пружа увид у историју установе и драгоцену музејску грађу која сведочи о трајној посвећености очувању културног наслеђа.

Жички духовни сабор „Преображење“ је значајна културна манифестација која за циљ има неговање, проучавање и афирмисање вредности наше националне културе. Програм Сабора почиње свечаним отварањем у Народном музеју Краљево са две изложбе: „Пут на Исток краља Милана Обреновића: хаџилук и култура Оријента на српском дворуˮ Музеја у Смедереву и „Дискретни херој баштине: Милорад Мики Михаиловић, историчар уметност и директор Народног музеја Краљево (1995-2025)“ Музеја домаћина.

Кључна изложбена полазишта обухватају личност краља Милана Обреновића, његову абдикацију и мотиве за путовање у Свету земљу, духовни преображај који је доживео на Христовом гробу, перцепцију дискурса Оријента у српској средини и његове утицаје на обликовање двора и дворске културе у Краљевини Србији крајем XIX и почетком XX века.

Милорад Мики Михаиловић је био први историчар уметности, кустос Уметничке збирке Народног музеја Краљево и директор установе у периоду 1979. до 1995. године, када је изненада преминуо. У септембру 2025. навршава се 30 година од његовог одласка, што је само један од повода да се у години обележавања 75 година рада Музеја, 30 година рада нове Галерије у приземљу старог школског здања, приреди изложба посвећена једном од најзначајнијих кустоса ове музејске установе, коју је шеснаест година на њеном челу успешно водио.

У српској историографији до сада није постојала темељна студија посвећена кнезу и првом нововековном краљу Милану Обреновићу. Историјска монографија др Сузане Рајић „Кнез Милан Обреновић (1854-1881): Од бератлије до суверена“ представља дубински увид у рани период живота и владавине кнеза Милана Обреновића. О владару, његовим државничким дилемама и тешкоћама са којима се суочавао поред ауторке говориће др Данко Леовац, ванредни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду и историчар Дарко Гучанин, директор Народног музеја Краљево.

Милорад Мики Михаиловић је био први историчар уметности, кустос Уметничке збирке Народног музеја Краљево и директор установе у периоду 1979. до 1995. године, када је изненада преминуо. Ауторско вођење др Татјане Михаиловић отвара врата Музеја његовог времена, указује на вредности које је неговао у установи и кључна места његовог стручног и научног фокуса и рада.

Стручно вођење Немање Трифуновића, кустоса Народног музеја Краљево, кроз изложбу „Пут на Исток краља Милана Обреновића: Хаџилук и култура Оријента на српском двору“ посетиоцима ће приближити значај краљевог путовања у Свету земљу и утицај оријенталне културе на српски двор. Кроз реконструисане предмете, историјске фотографије, путописне записе и савремене мултимедијалне садржаје откривају се не само детаљи једног владарског пута, већ и културни сусрети који су обликовали дворски живот и уметност Србије крајем XIX века.

Приватни живот „првог српског краља после Косова“ несумњиво је обележио његов однос са супругом, краљицом Наталијом. Основа предавања пак, биће опис и расветљавање емотивног живота српског суверена протканог многобројним аферама са акцентом на љубав и однос према Артемизи Христић.

Ауторско вођење др Снежане Цветковић кроз изложбу „Пут на Исток краља Милана Обреновића: Хаџилук и култура Оријента на српском дворуˮ посетиоцима пружа прилику да открију приче и симболе скривене у предметима, фотографијама и реконструкцијама и закораче у време када је српски владар трагао за смислом, уточиштем и инспирацијом, а мириси, боје и светлост Оријента ушли у историју и свакодневицу нашег двора.

Изложба „Женски рукопис ковачичког наивног сликарства: Од игле и конца до Унеска“ је инспирисана уписом ковачичког наивног сликарства на Унескову репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства, у децембру 2024. године. На изложби су представљени радови 30 уметница које су дале велики допринос развоју овог уметничког феномена.