Поводом 84 године од последњег дана боравка генерала Франца Бемеа у Србији, у Народном музеју Краљево биће одржано предавање о официрима Вермахта одговорним за масакре у Краљеву и Крагујевцу 1941. године. Поред Бемеа, посебан акценат биће на мајору Оту Дешу, директном наредбодавцу масовних стрељања, чија је послератна судбина, као и судбина многих његових сабораца, мало позната или недовољно истражена.
Изложба фотографија и видео радова Стефане Савић „Ово није то место” позива посматрача да се суочи са властитим слојевима сећања. Поглед, који се креће кроз празне просторе, уређене ентеријере и наговештаје градског пејзажа, открива да се место коме се враћамо често не поклапа са оним које носимо у себи. У том раскораку настаје поетика изложбе – простор где слика постаје питање, а успомена њен тихи саговорник.
Лојаник представља јединствено налазиште палеоботаничког карактера на чијем простору су откривени фосилни остаци силификованог, окамењеног дрвета и као научно-истраживачки резерват заштићен је 1963. Спроведена археолошка истраживања у периоду 2016-2022. године недвосмислено су потврдила рударски концепт екстракције сировина на Лојанику од палеолита (старијег каменог доба) до неолита (млађег каменог доба).
Монографија нуди читаоцима одговоре на питања о разлозима колаборације муслимана са Немцима, распрострањености тог процеса и његовим крајњим дометима, разликама између учешћа у немачким јединицама и борбе уз њих, друштвеној и економској позадини „ратника са границе”, као и њиховој послератној судбини.
Дело др Милоша Тимотијевића о Нaдежди Петровић представља темељно историографско истраживање које њену личност прецизно смешта у политички, културни и идеолошки контекст времена, ослањајући се на архивску грађу и документе.
Српски владарски портрети из доба краља Милутина пружају целовиту слику о идеологији земаљске власти и преокупацијама српског краља и његовог најужег круга. У доба власти српског краља Милутина српски владарски ликови били су већ у потпуности уподобљени византијској свечаној слици. Портретске целине из овог раздобља заснивају се на империјалној идеји и оне су поставиле темељ српским владарским портретима, нарочито онима из доба царства.
Монографија „Миомир Вукобратовић: Пионир роботике” настала је са намером да на једном месту систематично осветли живот, научно дело и интелектуално наслеђе српског научника чији је допринос светској роботици неоспоран, а који је у домаћој јавности дуго остао недовољно познат. Књига доноси свеобухватан и документован приказ једне изузетне научне каријере и њеног трајног утицаја на развој савремених технологија.
Зборник радова „Култура сећања: Деца у рату и из рата”, објављен на српском, енглеском и руском језику, доноси научне и стручне прилоге који се баве положајем деце у ратним околностима и дугорочним последицама ратних искустава на појединце и друштво.