Ауторско вођење др Снежане Цветковић кроз изложбу „Пут на Исток краља Милана Обреновића: Хаџилук и култура Оријента на српском дворуˮ посетиоцима пружа прилику да открију приче и симболе скривене у предметима, фотографијама и реконструкцијама и закораче у време када је српски владар трагао за смислом, уточиштем и инспирацијом, а мириси, боје и светлост Оријента ушли у историју и свакодневицу нашег двора.
Изложба „Женски рукопис ковачичког наивног сликарства: Од игле и конца до Унеска“ је инспирисана уписом ковачичког наивног сликарства на Унескову репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства, у децембру 2024. године. На изложби су представљени радови 30 уметница које су дале велики допринос развоју овог уметничког феномена.
Документарни филм „Два лица рата“, аутора Зорана Добрића, новинара, документаристе и професора новинарства на Универзитету у Бечу, настао је у продукцији аустријске националне телевизије ОРФ. Основна тема филма је мање позната улога држављана Аустрије у Другом светском рату на подручју окупиране Краљевине Југославије.
Научни скуп „Развој вароши Западног Поморавља у XIX и XX веку“ је посвећен развоју урбаних средина Западног Поморавља – Чачка, Ужица, Краљева, Трстеника, Крушевца и Горњег Милановца – током два века интензивних друштвених, економских и урбанистичких промена. Посебан акценат стављен је на процесе индустријализације, развој инфраструктуре, демографске промене и формирање модерних градских центара који су обележили простор овог дела Србије.
Музеј слатка представља културно истраживање бозе, ферментисаног слатког напитка са коренима на Блиском истоку и дугом традицијом широм Балкана. Уведена у Србију
почетком 19. века од стране јужњачких занатлија, боза је постала основна посластичарница попут Пеливана, често послужена уз традиционалне десерте. Изложба прати историјски, књижевни и културни значај бозе, од њене улоге у исхрани јаничара до њеног приказа у роману Орхана Памука и њеног места у народним песмама и изрекама. Посетиоци ће открити како ово скромно пиће одражава заједничко наслеђе, идентитет и машту кроз генерације.
Радионица је намењена свима који желе да се ближе упознају са основама иконописања, симболиком боја и ликовним језиком православне иконе. Под стручним вођством иконописца, академске сликарке и рестауратора Марије Топаловић учесници ће имати прилику да се опробају у практичном раду и да кроз процес стварања боље разумеју духовну и уметничку вредност иконе.
Поводом 84 године од последњег дана боравка генерала Франца Бемеа у Србији, у Народном музеју Краљево биће одржано предавање о официрима Вермахта одговорним за масакре у Краљеву и Крагујевцу 1941. године. Поред Бемеа, посебан акценат биће на мајору Оту Дешу, директном наредбодавцу масовних стрељања, чија је послератна судбина, као и судбина многих његових сабораца, мало позната или недовољно истражена.
Изложба фотографија и видео радова Стефане Савић „Ово није то место” позива посматрача да се суочи са властитим слојевима сећања. Поглед, који се креће кроз празне просторе, уређене ентеријере и наговештаје градског пејзажа, открива да се место коме се враћамо често не поклапа са оним које носимо у себи. У том раскораку настаје поетика изложбе – простор где слика постаје питање, а успомена њен тихи саговорник.
Лојаник представља јединствено налазиште палеоботаничког карактера на чијем простору су откривени фосилни остаци силификованог, окамењеног дрвета и као научно-истраживачки резерват заштићен је 1963. Спроведена археолошка истраживања у периоду 2016-2022. године недвосмислено су потврдила рударски концепт екстракције сировина на Лојанику од палеолита (старијег каменог доба) до неолита (млађег каменог доба).
Монографија нуди читаоцима одговоре на питања о разлозима колаборације муслимана са Немцима, распрострањености тог процеса и његовим крајњим дометима, разликама између учешћа у немачким јединицама и борбе уз њих, друштвеној и економској позадини „ратника са границе”, као и њиховој послератној судбини.
Дело др Милоша Тимотијевића о Нaдежди Петровић представља темељно историографско истраживање које њену личност прецизно смешта у политички, културни и идеолошки контекст времена, ослањајући се на архивску грађу и документе.
Српски владарски портрети из доба краља Милутина пружају целовиту слику о идеологији земаљске власти и преокупацијама српског краља и његовог најужег круга. У доба власти српског краља Милутина српски владарски ликови били су већ у потпуности уподобљени византијској свечаној слици. Портретске целине из овог раздобља заснивају се на империјалној идеји и оне су поставиле темељ српским владарским портретима, нарочито онима из доба царства.