Петар Богавац је био краљевачки трговац, банкар, народни посланик и сенатор, али и задужбинар и добротвор. Рођен је у месту Савово код Студенице 1870. године. У свом родном селу је завршио основну школу, а потом долази у Краљево, где похађа трговачку школу. По завршетку ове школе започео је бављење трговином. Године 1890. отворио је своју самосталну трговинску радњу. Поред трговине, Богавац се бавио и банкарством и политиком. Био је присталица Народне радикалне странке. Први пут је изабран за народног посланика 1894. године, за Чачански округ. Овај мандат је задржао пуних 14 године, све до 1908. године, када је одбио нови избор. Ипак, Богавчева политичка каријера није била окончана. Као један од виђенијих становника Краљева, изабран је 1910. године, за председника општине. На овај положај је изабран још једном, десет година касније.
Богавац је активно учествовао и у привредном развоју Краљева. Године 1897. постао је члан Управног одбора Краљевске акционарске штедионице, најстаријег новчаног завода у Краљеву, са циљем обезбеђивања повољних зајмова. Осим тога, Богавац се залагао и за оснивање Краљевске привредне банке. Она је основана 1912. године, а управо је Богавац био њен председник. Током аустроугарске окупације уништавана су документа са печатом Краљевине Србије. Тада је уништен и знатан део документације која је припадала Краљевској привредној банци. Упркос томе, Петар Богавац и његова супруга Бисенија су успели да сакрију књигу залога, олакшавши тиме обнову рада банке након ослобођења.
Поред учешћа у раду краљевачких новчаних завода, Богавац је одиграо и важну улогу у претварању Матарушке Бање у значајно лечилиште. Наиме, након што су 1898. године откривена лековита својства бањске воде, група угледних Краљевчана је почела да ради на развоју бањског туризма. Заједно са протом Саватијем Божићем, порезником Милутином Веснићем, трговцем Светозаром Буњаком и среским лекаром Димитријем Антићем, Богавац је учествовао у оснивању Краљевске акционарске задруге, која је испрва руководила Матарушком Бањом. Када се 1921. године Краљевска привредна банка спојила са Краљевском акционарском задругом, управо је Богавац изабран за њеног председника. Осим тога, Богавац је учествовао и у оснивању Краљевског електричног акционарског друштва „Ибар” 1925. године, чији је циљ био увођење електричног осветљења и довођење пијаће воде у град.
Двадесете године су биле и период ново успона Богавчеве политичке каријере. Био је изабран за 1920. године за посланика Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Током двадесетих година редовно је односио победу на изборима за народног посланика. Осим његовог угледа међу суграђанима, ове победе је омогућавала и чињеница да је био врло утицајан у Краљевској привредној банци. Наиме, у то време су банке биле на неки начин огледало политичких подела, односно знало се које банке су „радикалске”, а које су „демократске”. Богавац је у Краљеву био и власник и оснивач радикалског листа „Народна самоуправа”. Године 1930. постављен је на место банског већника. Поново се кандидовао за народног посланика 1935. године, овог пута на листи Богољуба Јевтића, а његова кандидатура је и овог пута била успешна. Након формирања Југословенске радикалне заједнице приклонио се овој политичкој опцији. Био је потпредседник Клуба народних посланика ЈРЗ, као и председник Среске организације ове странке у Жичком срезу.
Друга половина тридесетих година представљала је и врхунац Богавчеве политичке каријере. Он је 6. фебруара 1938. године био изабран за сенатора. Исте године додељен му је и Орден Белог орла V реда. Краљевско намесништво му је овај орден доделило за „допринос у друштвеним пословима”. Поред учешћа у раду горепоменутих организација, Богавац је помагао и хуманитарна удружења, попут краљевачког пододбора друштва „Кнегиња Љубица”. Заслужан је и за оснивање Краљевачке трговачке омладине, а био је и члан школског одбора Трговачке школе.
У свом тестаменту, сачињеном свега неколико дана пред смрт, забележио је следеће: „Стар сам 71 годину. Деце немам. Имам само жену Бисенију… Док сам још при чистој свести и здравом разуму, желим да учиним распоред своје имовине, на случај моје смрти што овим чиним.” Одлучио је да своју кућу, у Улици цара Лазара, остави Трговачкој омладини Краљева. Ова кућа је подигнута 1923. године, и то у стилу неокласицизма и необарока, са елементима сецесије. Богавац је преминуо 19. фебруара 1941. године у Краљеву.
Током наредних деценија Богавчева кућа је била седиште омладинских организација и удружења. Временом, како су се ове организације осипале, делови Богавчеве задужбине су давани у закуп приватним предузећима. Године 1997. донета је одлука којом је кућа Петра Богавца изузета из власништва Општине Краљево и додељена се Секретаријату Министарства унутрашњих послова. Данас је у Богавчевој кући краљевачко седиште Безбедносно-информативне агенције. Краљево је 2005. године донела одлуку да формира Фондацију Петар Богавац – Анђелко Савић, која je сваке године обезбеђивала стипендије за сиромашне ученике, али је она угашена 2018. године.
Милена Балтић
уредница образовно-научног програма
Званичне интернет презентације Народног музеја Краљево