На данашњи дан, 8. марта 2026. године, обележава се Међународни дан жена. Иницијативу за обележавање овог празника изнела је Клара Цеткин на Другој међународној конференцији социјалисткиња, одржаној у Копенхагену 1910. године. Међутим, она није на уму имала 8. март или било који конкретан датум. Први догађај који се може везати за овај датум, а који се тиче борбе за права жена, одиграо се у Сједињеним Америчким Државама 1857. године. Дана 8. марта те године жене запослене у фабрици за производњу текстила у Њујорку ступиле су у штрајк, захтевајући веће плате и боље услове рада. Међутим, повезаност између овог догађаја и каснијег одабира 8. марта за датум када се Међународни дан жена обележава није потпуно извесна.
Даља борба за женска прва настављена је у годинама након оснивања Друге интернационале 1889 године. У Њујорку су 1908. године Американке чланице социјалистичког покрета организовале нове демонстрације, захтевајући право гласа, краће радно време и боље услове рада. Ове демонстрације, на којима је учествовало преко 15.000 жена, биле су и прве веће демонстрације у борби жена за једнакост у Сједињеним Америчким Државама. Исте године, 3. маја, Чикаго је постао први амерички град у ком је обележен Дан жена. Годину дана касније, Социјалистичка партија Америке донела је одлуку о обележавању Националног дана жена, који је био прослављен 28. фебруара.
Након што је у Копенхагену био прихваћен предлог Кларе Цеткин, почело је обележавање Дана жена као међународног празника. Први пут овај празник је био обележен 19. марта 1911. године. Демонстрације су одржане широм европског континента, а само у Аустро-Угарској је забележено преко 300 оваквих догађаја. Наредних неколико година овај празник није још увек био у потпуности повезан са својим данашњим датумом, већ се у различитим државама обележавао у различите дане.
У Русији Међународни дан жена први пут обележен 1913. године. Управо су догађаји у овој земљи коначно одредили 8. март као датум када се он обележава. Тог дана 1917. године раднице у текстилној индустрији у Петрограду су започеле протест који се касније раширио по читавом граду. Ово је био почетак Фебруарске револуције (у то време Русија је још увек користила јулијански календар, по ком је овај протест почео 23. фебруара), која је на крају резултирала абдикацијом цара Николаја II. Заслугом Александре Колонтај 8. март је постао званичан празник у Совјетском Савезу. На Другом међународном конгресу комунисткиња, одржаном 1921. године, бугарска делегација је предложила да се Међународни дан жена свуда обележава истог датума, и то управо 8. марта, као знак сећања на штрајк петроградских радница. Више од пола века касније, 1977. године, Уједињене нације су донеле одлуку да признају Међународни дан жена као званичан празник, иако су га први пут обележиле две године раније.
У Србији су припаднице социјалдемократског покрета Међународни дан жена обележиле већ 1911. године, а три године касније у Народном дому у Београду је организована и прва прослава овог дана. Иако овај празник није званично обележаван пре Другог светског рата, жене у Краљевини Југославији су се итекако залагале за своју еманципацију. Године 1919. основано је Друштво за просвећивање жене и заштиту њених права. Ово друштво је у периоду од 1920. до 1938. године издавало и часопис „Женски покрет“, који се сматра првим феминистичким часописом у Југославији. Женском еманципацијом бавио се и часопис „Жена и свет“. који је излазио у периоду од 1925. до 1941. године. Осим њега, од 1936. године излазио је и часопис „Жена данас“, који је био под утицајем Комунистичке партије Југославије, тада у илегали. Овај часопис је осим пропагирања феминизма, пропагирао и антифашизам и комунизам, па је био забрањен 1940. године. Обновљен је у току Другог светског рата, а излазио је све до 1981. године.
Борба за права жена није мимоишла ни Краљевчанке. Оне су оформиле више женских организација, од којих је најстарија била Краљевска женска подружина, настала као огранак Београдског женског друштва. Ради поправљања положаја жена Краљевска женска подружина старала се и о раду Женске раденичке, односно Женске занатске школе, чије су ученице осим општеобразовних пресмета изучавале вештине попут веза и шивења, стичући знања захваљујући којима су могле да поправе своју економску ситуацију. У децембру 1939. године 27 чланица Краљевске женске подружине потписало је и „Апел Београдског женског покрета“ за женско право гласа. Ово право жене су оствариле након Другог светског рата. Тада је почела пракса редовног обележавања Међународног дана жена сваког 8. марта, што је настављено до данас.
Милена Балтић
уредница образовно-научног програма
Званичне интернет презентације Народног музеја Краљево