Младен Србиновић је академску каријеру започео као један од првих асистената на Академији ликовних уметности у Београду, где је пензионисан као редовни професор тада Факултета ликовних уметности и академик. Био је члан Графичког колектива, групе „Самостални” и један од оснивача „Децембарске групе” (заједно са Миодрагом Б. Протићем, Лазаром Возаревићем, Лазаром Вујаклијом, Стојаном Ћелићем и др.).
У Легату се налазе 34 његова рада, већином графике (литографија, бакропис, бакрорез, акватинта) и цртежи, као и три пастела и једно уље на дрвету. Највећи број заступљених радова је из педесетих и шездесетих година прошлог века, када Србиновић ствара обимну серију графика. На њима се увиђа и трансформација ауторовог ликовног рукописа на тему женског акта, од пластичне, јасно одређене слике жене наглашених облина, до схематизоване, спиритуалне фигуре жене. У Збирци је више оваквих радова у које спада и дело „Жена и огледало” (1960).